Što da se radi?

mont, »Ne znate li, tata, što je s njime?« »Ne znam, Valjda nema vremena.« Drugog dana nije i opet došao. Trećeg se Jutra Katarina Vasiljevna nekud spremala. »Kuda ćeš, Katjo?« »Imam posla.« Otišla je k Beaumontu, On je sjedio u kabanici sa širokim rukavima i čitao. Kad je ona unišla, digne oči te reče: »Katarino Vasiljevno, to ste vi? Drago mi je i hvala vam,« — govorio je onim istim tonom, kojim bi sreo njenoS oca, ili ne — mnogo prijaznije. »Što je s vama m-r. Beaumont, zašto ne dolazite? Bojala sam se za vas i dosađivala sam se,« »Nije ništa osobita, Katarino Vasiljevna; zdrav sam, Izvolite čaja?« — »Molim, no zašto nijeste dolazili?« »Petre, dajte šalicu, Vidite, da sam zdrav; dakle, bijahu sitnice, Posjetio sam s m-r. Loutherom tvornicu pa kad sam mu tumačio, melnuo sam neoprezno ruku na šarat pa mi ju je odrebao. Nijesam mogao obući kaputa. »Pokažite mi, jer ću se uzrujavati,« — »lIzvolite, (potegne rukav do lakta), — Petre, donesite pepelnicu, tamo je u kabinetu na stolu. — Vidite, da su malenkosti, nije ništa trebalo izim engleskoga melema.« — »Da ali je ruka crvena i otečena.« — »Jučer je bilo jače, a sutra će biti posve dobro. Nijesam htio da me vidite kao ranjenog junaka.« — » Trebali ste mi javiti.« »Mislio sam, da ću drugi dan obući kaput; slijedećega sam dana opet odgodio, — nijesam htio, da vas bunim.« — »Tako sam se Još više uzrujala. Nije to lijepo od vas. Kad ćete kupiti tvornicu?« — »Mislim ovih dana, no znate }i; da_ drpašivo Zaležc nel mi |I __ SHO ste čitali?« — „Novi roman od lackeraya, Takav talenai, pa kako se iscrpao! Izvor misli

504