Što da se radi?

— Sirota! — progovore u jedan Slas. sva irojica iz veselih saonica,

- — Junak je ona! — rekoše tri mladića. :.

— Da, da, ponosno potvrdi Mosolov.

— Ti je već davno poznaješ?

— Tri godine. –

— A njega dobro poznaješ?

— Da. Nemojte se uzrujavati, reče on onima iz veselih saonica. To je samo zato, što se umorila, Vjera Pavlovna sumnjivo pogleda muža i Beaumonta i zaklima glavom ,

— Kakav umor! reče Kirsanov,

— Uvj eravam vas, da je samo usljed umora. Kad se ispava, sve će proći, — govorio je ravnodušno — umirujućim tonom Mosolov,

Nakon deset minuta vrati se Katarina Vasiljevna, — Što je? — upitaju je svi, Mosolov nije pitao, -

— Legla je, i sad već sigurno spava,

— Ta rekao sam vam, da su sitnice, tvrdio je Mosolov.

— Sirota! — reče Katarina Vasiljevna, Pred njom ne smijemo biti zajedno, već ti i Ja, a Charles sa Sašom,

— To nas ipak ne smije smetati; mi možemo plesati i vikati, Ona čvrsto spava, — reče Mosolov.

Kad spava, i kad su to sitnice, onda je dobro. Neprijatan utisak, što ga je proizvela dama u crnini za čas prodje, ne sasvim, no ipak se zaboravilo, te ga je nestalo. Vrijeme je prolazilo veselo kao i obično, *

523