Što da se radi?

— Bravo, Vjera Pavlovna! Dama u crnini - stane pljeskati, a za njom svi ostali udare u plje= skanje i vikanje: »bravo!« »hural«

— Što vam ie? Što vam je? — upita prestrašeno Katarina Vasiljevna nakon dviju minuta. — Nije ništa. Dajte vode; ehiOjic se uzru-

javati. — Mosolov donese vode. — Hvala, Mosolove. — Ona uzme čašu od onoga mladića, koji je bio prije otišao k prozoru. — Vidite li, kako

sam ga naučila. On sve unapred” znade. Sad je opet dobro. Molim vas nastavite, ja slušam.

— Ne, umorna sam, reče iza pet minuta i ustane tiho. — Moram se odmoriti, zaspati na jedan sat. Hajdemo Mosolov da potražimo starca, on će nas metnuti spavati.

— Dozvolite, da ja to učinim, reče Katarina Vasiljevna.

— Nije vrijedno, da se uznemirujete.

— Vi nas ostavljate? — upita jedan od mladića tragičnim tonom. Da smo to mogli predvidjeti, uzeli bismo sa sobom bodeže. Ovako nemamo čime da se zakoljemo.

— Kad donesu zakusku, zaklat ćemo se vilicama, ushićeno saopći drugi.

— O, ne, ja ne želim, da prije vremena poginu LU otadžbine, — svečano reče dama u cr-– · nini, — Tješite se, djeco moja! Mosolov, metnite manji jastuk na stol! Mosolov: posluša. Dama veličanstveno stane pored stola, a ruku položi na jastuk,

Mladež joj poljubi ruku.

Katarina Vasiljevna podje s gošćom, Li je metne spavati,

522