Straža

Број 298

СТРАЖА

Страни '6

се плати карија ~ а ие пита одакле? И да би своје кирајиије нагнао на то, сзд у овим студеним данима скида ии проаоре, затвара чесну, закључава клозете и т. д. Име оаога озлоглашеног дерикоже за сада нећемо износитн, али ако и у будуће овако пр^дужи, ондз не само да ћемо то учиниги, веп ћемо изнети на који је начин постао газда и ко га је огаздио; *верно ћемо илустровати ње гово понашаље у радњи нарочито према жећскима, пр бавићемо се његовом прошлошћу и нааослетку — Тор лак ће имази зззршну реч нарочито још и с тога што! сним мученипима Ш-ће позивцима тера инат тиме: што ии неда ириступа у капију кад уаари вр ме. Ова иокварена душа то ик > је памосна н грамзљнва да овим војним •бвезницими који му чувају имање и дућан не да да се вапвју воде са чесме. Пфуј!

Рат — Даље држање неутралних држава на Балкану Берлински дописник „Најес Винер Журнала“ разговарао се с тројицои балканскнх дипломата и на основу тих разговорч тврди, да се положај последњих данз знатно раш чистио. Грчка би само тада напустила неутралност, ако 1и Бугарска напа <а грчке покрајине у Македонији, а ако би пак, напала на српске покрајине, Грчка ће н даље остати неутрзлна. и ако је у сзвезу са Србнјом. Влада Радославава је тако сигурна. како се само замислиги може. Румунија се ни укомслучају пеће придружити Тројном Спо азуму.

! пји Последњи напор за ратни зајам Букурешг, 13 ноз. Добеглице које су овамо дошле из Аустркје причају да је тамо завладало очајно стање, јер су државне касе пот■уво испражњене. По њихо■ом нричању министар фи-

којима ће цуре, које сте волели, положити велике венце пунг мирасног цвећа, из којих ће понићи слобода оне браће и сестзрл ваших, који су вековима били туђински робови... Бранко! Илија! Мико! 0танбина вам је благодзрна... а Срби и Српкиње које о•лободисте турског јарма мо • ле се Богјг за покој душе ■аше... 1®-Х1-1914 год. 'Бевђелвја Ст. Сп. ■ати|внк

Многи нам се обраћају са ■итањем да лн да продају старе непродате новине?! Свима њима одгсварамо: непродате новине ваља сачувачи н ■ооЈати нх онда адмивистранији, када буде успостављено ■акетско примање.

нансија је упутио на народ ороглзс у коме моли за нов чану помоћ, да би се рат могао и даље водвти. У про гласу се између осталога каже и ов ...Дошзо је час к*д отаџбипа од взс трзжи не само ваше животе, нгго и сваку пару без које 1 е може бити И данас се држава не обраћа више пон ; ‘Сним Ротшилвима. већ вама гриђанимаове земље. Знзјте даје данас питање новца, питање државне части, |ер држава без њега не м'же да буде. Затоотаџбина тражи од својих синова а то због т.:га, да 6и могла ла одбрани взс и ваша имзњз Отаџбина данзс моли своје счнове, молч их сзмо за оно што је сувишно, што је излишно у ово ратно време, јер, ако би непријатељ дошао : он би однео све, све и т. д. али и п ред овог богорзђења, нико није приложио ни пребвјену крајцару, јер је и нема. Добеглвце су у очајном стзњу и самом својом појавом потврђују гласове, ла се Ау< стрија налззи у роицу!

Пп | IIVII Али као заробљеници Ево већ три дана дефалују улчцама Саршаве, Немци, за« робљеници, већином под Раломом. Гсмила, која не може потпуно да се узаржи, засипа „Виљус\фе„ („Виљемовце") градом поасмевања. Немци '■рпе ћутке, ретко кад сене пут гоииле поглед пун мржње и пригушене злобе. Има до душе и таквих који и сами терају шегу на свој рачун. Један Носави Прусчић, после дугог стрпељчвог слујшања, прасну и сам, Затури капу на потиљак и весело ввкну пољски: — Шта се смејете? Ми вршимо оно што нам је наређено. Цар Виљем нам је наредио да уђ з мо у Варшачу. И. ево, ушли смо. Па шта? Пада у очи да међу заробљеницима има врло много Аустријзнаца. Оаи су приступачнији и радо се упуштају у разговор. Грде Прусе најгорим рсчима, зато ш т о их муче глађ^. Утврдило се да аустријске трупе које дејствују на фронту Торн— Краково снабаева храном немачка интендантура, као што Прусе на аустриском фронту храни аустријскз. С псчетка су Пруси хранили Аустријанп.е исто као и своје, али што је год армија дубље продирала у нашу Пољску. све су мзњу пажњу обраћали на војнаке Фравца Јосифа, док им на крају крајева нису и сзсвим уканули следовање. На опрзвдане замерке аустријске пруски су генерали спокојно одговарали: — Па, набавите сами себи следовање на онај начин на који и наши војнаци. Ззр мало вароши и села у Псљској? ј — Ми, заиста. не бисмоамали ништа против тога признају заробљени АуСтријаици — дв попљачкамо мврно ставовиаштво, али дед,

нађите што онде где су већ прошли Пруси. Ни коре хлеба Било је дана кад смо жавели само о шећеру. Нисм о имааи ни меса, ни хлеба. IIо пљачкали сио једну фабрику шећерз, те смо се хр’>нили њаме више од недељу дана. Аитагони8ам између аустоијских и немачких трупа толако је силан, да се официри не склањају један другом с пута, пруски војници не поздрзвљају аусгријске официре, и обратно. Чак ни у ропству не могу Аустријанци никако да‘трпе Прусе. Увек траже да се во< зе у засебннм розовилз.

Да*а:, када се борб ј азмеђу Споразума и Савеза пренела и на колоније, Немачке неће бити на одмет да бацнмо неколико погледа и на немачке колоније, које ће за кратко време биги раздељене међу силе аз Споразума или ће добити своју независнсст: I- У Африци 1.) Того —- 87.200 кв. км. са милијун становника. 2 ) Камерун — 750.000 кв. км са 3 778 700 душа. 3.) Југозападна Африка 835.000 кв. км. са 81.800 ду ша, међу којима 13.960 Германаиа. 4Л И с т о ч н а Африка 995.000 кв. км. са 10.000.000 душа, од њих 4227 Германа. Укуано ччни: 2.667.800 кв км. са 14.800.500 душа. Овим колонијама Немачка је завладала 1884 године. Од горњвх колонија најбогатијз је Камерун, са својим каучуком, кафом, шећерном реоом, разним уљима и кокосом. Остале кол< није су већим де <ом необраћене пустаре богатом дивљач и бога тим рудницима. II. Аустралија 1.) Немачка нова Гинеја (острва : Император Виљем, Бизм рков архипелаг и Маршалска острва. Ова су осгрва купљена од Шааније 1859 г.) са 240 000 кв. км. и 600.000 душа. Оиа немачка колонија граничи се са еиглеским, холандским и америчким колонијама у Аустралији, Ове аустралијско-германске колоније оа великог су помор ског значаја и на њих су одавно бацила око Јапан и сјелињене Државе Америчке. III. Кија Чау (Цинг-1 ау,) у Китају, простран 552 кв. км. са 200 000 душа. Ово је веома богата коловија. Годишњи извозеи обрт износи 65 милијона марака. Има јако рззвијену железничку мрежу од 436 ки, Послелњих дана ова колонија је заузета од Јапанаца. Ги,.; 8ШИ По^ски указ Престолонаследник је потписао указ којим се Влад. Ахсентијевић, порезник 1 кл. лабског пореског оделења ставл»а у нензију.

Разшвштај наетавшта Изашао је указ 0 размештају и постављању настав* ннка средњих школа у новим крајевима. Нок шратзр За секретара пореске управе постављен је г. Михајло Ра* дивојевић, вдвокат из Шапца. Шт греха к порока Услед нагомвланог материјала из данашњег броја морао је изостати подлистах кћери греха и п »рока.

г* ратха пошта , Молнм свакога, к <1 штогод зна о Милану 11. Стевановићу, пеша- • диском мајору, који Је био у борби на положају код села Дрена —Обреновац да јави његовомтаету Владимиру Стапковнћу Крушевац који ће му веома благод*ран на извештају би и. Војаслав К. Уроаевић, поднаредник Ш-ће ђачке чете који је отиптао нре седаи дана на положај нека се јавп писмом своме брату Љубипи Урошевићу царанском чиновнику Београд—Железничка Царинарница. Каћ|м*. — Врњца 814. Впмезпма с’ 2рвхе О ввтези дачни, из скоријих дана; Почивајте мирно у вечиоме санку. Гр<бови су ваши. ооред лучне Дрине, Те вам она пева песму успаванку. Још се борба води, крај ваших гробова, Гр.шате фијучу преко хучне Дрине, Ви у вечном сану, успавани хуком, Не чујете више грмљаввне њине. У нзјлепшој жељи, престао је живот, Са осмехом сви сте, смрт гледала своју. За спас своје браће, тамо преко Дрине, Херојски сте пали у страшноме боју; Душманин је мог’о само да вас бије. Градове и села свудт да поруши. Алч никад неће, Србинове наде, Жеље, идеале, моћи да угуши. Кад се борба сврши. и сва браћа ваша; Поврчте се дома, са свршеним делом. Скупиће се тамо с’ браћом преко Дрнне Да одрже помен на ратишту целом. Дрина ће да шуми, и да пева песму; Песму Србинове среће на уранку. И певаће вечно вама витезима; Најнежнију песму, песму успаванку.

Последње вести т КАРДИНАЛ КАВАЛАРИ Јављају мз Венецнје, да је кардинал Каналара умро. АМЕРИКА И ТУРСКА „Рајтерова Агенција“ Јавља из Вашинггона, да је секретар марвне овластио команданта оклопњаче „Тевесе“н и ,,Норд Кзролине“, да евентуалко интервенишу ради заштите интереса Америчача у Турској. Амерички официри ће ипак и^ати дз втдс рачуна о тешхој снтуацији, коју је створио раг и о жељи Сјеаињензх Држава, да се придржавају строгог неутралитета. АВАРНА У БЕЧУ Јављају иа Рима, да је тамо стигао талијански амбасадор у оечу, Аварна. СА МОРА Јављају из Копенхагена, да се дански паробред ,.Англодан“ сударпо у водама код Фалстерва са једним иемачким торпиљером, који је био јако оштећен и имао једног погинулсг, два тешко и више лако рањених.

Готов је Монитор у слици и речи иоже ее добити код продаваца „СТРНДЕ“ и по евииа књижарана. _ . ' - • . . Цвна т 18 0.30 н. д.