Straža

БрОц о11>

БЕОГРАД СРЕДА 17 ДЕЦЕМБРА ИП4

Годкнз

С-МГ редакцжје в админ. Касмајска ул. бр. 22.

С< л?си се дају у адмвнист — Цеиа утврђена —

Лсплаћеаа се писжа не >, вмају. Рукописп се не враћају. I :с»а, рукопвсе, иовац 01 е сстало што се односв а; лист, слати власништву лвста

Адреса ва телеграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата 8а Србију на поштв: на годвну дин. 12., шест месецв , 6., три месеца , 3., један месец , 1.Претплатава нностранство ва пошти: ва годину дин. 30., шест иесеци , 1Ђ,, три месеца , 7Л0

ОРГАН ЈДвирг, ЛЕФОК УРЕЛНИШТВА 1092 Излази Сваки да* V 6 Ч, пре П^дне ТсУ1ЕФОН ШТАМПАРИ)Е 1092

Румунија тражи Ердељ Нисме румунског кралг цару Зиљшу

Угледни букурешки лисг „Вииторул“ доноси сензациону вест, да је румунски краљ Фердиианд послао по куриру писмо цару Виљему, у коме га чини пажљивим, да румунска неутралност у току рата, треба да буде награђена. Као награду за неутралност румунски краљ у име румунског народа тражи Трансилванију. Ово тражење изаззало је у аусгријским званичним круговима запрепашћеност, и граф Стеван Тиса, председник пештанске владе, одмах јеодјурио у Берлин где се налази цар Виљем. Како је између Аустрије и Немачке дошло до јаког неспоразума, којије довео до расцепа, то се румунски званични кругови надају да ће цар Виљем изићи на сусрет жељи краља Фердинанда и да ће Дчти пристанак да румунска војска узме Трансилванију!

I. . I 1 ■—1тг тгт (I -I г ,тг1 1- ^ЈЈк и,-■—-в* г\ Аустрија би мир

Аустрија тражи мир б< з сулеловања своје савезнице Неманке и то непосредно од Русије под условом, да онаСуде и посредник код својих ратујућих савезникз за ову предложену идеју, а да јој буде у помоћи против Румуније и Италије, ако би ове евен туално тражиле неке терито ријалне компезације. Ово није новинарска фантазија већ о њој пишу с*и европски листови. За преговор мира делегиран је граф Карољи, члан мађарске независне странке, која је одсудно противна била овоме крвзвом рату. Граф Карољи гопулиран је у руским аристократским круговима, а ту поауларност стекао је уз сврју жену, којаје Рускиња. Из *овина је познато, да је граф Карољи са неколико својих партијских чланова још пре рата хтео у Русају, али му је тај пут осујећен од председника пештан. владе, графа Тисе, по изричиој жел>и цара Виљема. Поиретачи за мир су дакле Мађара и они су, како изгледа у Аустроугарској двнас господари ситуацвје зато, што су протпвни бвли данашњем

рату. Према томе цар верује, ,.да ће граф Карољи вмати бар приступа код меродавних у Русији. Бечки меродавни војни кругови, у току овог рата стекли су без сумње горко искуство како ка бојишту, тако исто и од своје савезнице — Немачке. На бојишту Ау« стрија је претрпела пораз за поразом а особкто од Србије. А код своје савезнице — Немачке открила је дволвчност. Притиштена са свију страна, њој је, без сумње у последњем часу пукло пред очима: куда ће је овај рат одвести, а шта опет њена савезница гмера узимајућн главну во]ну управу над њеном целокупј ом војском у своје руке, услед чега је као што је познато наступио велики раздор баш на самим бојиштима између њених и немачких ви* ших и нвжвх Официра. Цар би желео доиста што пре мир и онда, ако би у изгледу биле да тројни споразум и њени савезници буду и побеђенв. Јер. она оправдано страхује од свсје савезнице, да се не ожинотвори ваветна мисао пок. Бизмарка: „Ау-

стријске провинцијс,у ко\има је немачки живаљ, морају се кад тад нрисајединита немачкој царевини. и Туидеју Бизмаркову пр4хв..тио је ве -1 лвки део аустријских Немаца, такозвани ,,великонемци.“ а за агитацнју те идеје, они су у потребнли срество: „Кидај са Римом“ прелазећи из римске у реформаторску вероисповест и тиме се приближаваху реформаторској Хоевцолеровој династији. Од тих „велико немаца 11 , Фрања Јосиф и пок. престолонаследник Фрања Фердинзнд јако су зазирали. Па и верска подвојеност чини велики јаз између хабсбуршке и хоенцолфове динасгије. Но силом околности морао се између њих створити савез. А тај савез створио је ратоборни Виљем ресклрајући руско пријатељство. Меродавни војни кругови у Бечу имајући ту околиост сада, у последњем часу пред очииа, они би мир, па ма по пени, да Аустрија оамо остаае на европској карти, па ма оиа била педаљ велика. А н*је искључена и још једна евентуалносг, да ће у последњем часу м сама Аустрија припомоћи на буди какав начвн да се њена савезница — Немачка сасвам дотуче.

—* И грчка штампа Под насловом , Последице Срлск победе - ' Л'Опинион доноси на уводном месту чла иа*, који доносимо V изводу. После битке код Висле, која је учврстила победу руске војске, ово је на;већа победа у садашњем ртту. Аустријске снаге нису више такве, да би се у Србију могле уоутити довољне трупе, да опет пред}зму офанзиву. Ако сртски генералисим по слуша гл^с мудрости, он неће гонити непријатељт, кога, су« дећи по ратном плену поку* пљеном на бојном пољу, нема потребе гонити у стопу па да изгуби главу у бегстау. Гене* ралисим ће се, велимо, задовољити да се утврди противу кеаријатељеве офанси: е, став* љајући на тај начин све адуте V једну особито сјајну игру Осигураиши се на тај начин противу сваког обрта среће, он ће само имати да чека на Русе, који ће, без по муке, збрисати дефинитивно деморалисане остатке војске Фрање Јо ифа. Исход рата на балкамском војншту није више данас сумњив. Будимо стрнљиви и имајмо ноеерене у ове хебо\-

ске војнике, којима су нахо> ви шефсви моралиревслверима да прете, да би их наг нали на потреб^о повл гнене. У годинама п болестан, краљ ГЈетар је нашао да Шреба да уседне на коња ида храбри своје трупе. По желпмо сада да једна француска победа, такође сјајна, донесе највишу утеху некадашњем Сен Сирцу , кош би у томе видео конлчну победу обеју земаља, које је нај * више аолео. РАБОШ — Краве из Сточарског Завода Један наш пријаетљ из Ниша пише нам ово: — Чнтајући београдске листове видим да ви оскуђевате у млеку тзмо у Београду. Ако вам треба добро млекд обратите се Државном Сточарском Заводу за кразве, јер је млеко од њих прима квалитета, о томе вас може уверити г. Велизар који је ва све време пио млеко одкрава из Сточарског Завода. Да« кле, за квалитет млека имате снгурну гараниију. Тражите само оне две краве што их ј* поменути госп шин имао, илм га замолите, као стручњака да вам он изабере млечне краве.