Straža
Сјрчч* 2
С 7 г А 'Л А
Н.рсј ГЈ
3(емцп беже
БУКУРЕШТ, 14. Децембра. Услед силног надирања руских трупа Немци су били принуђени да евакуишу Лођ и да се повуку дубоко иза Лођа.
Српеки војник Оцена ,,Рај;*епобта'‘
Нзјсрбождерскији л и с т „Рајхспост“ који је пре рата српско аустријског имао нај горе мишљење о Српској војсци сада, пошто су Аустријанца добили батине променуо је споје „стручно“ мишљење. Његов ратни дописник послао му је један допис који је изашао на уводном месту, а који ми због његове интересантности доносимо у изводу. Српска војска била је одлично спремљена за вођене гешке борбе против аустријске војске. Официрп, подофвци и редови били су уверени о неминовној потреби уништења и слома Аустро« Угарске. Српски борац био је уверен да ће морати даћи до рата са Монархијом, али је исто тако веровао, да ће се тај рат свршити са победом српскога оружја. Овако схватање понајбоље објашњава ону огорченост са којом Срби овај рат воде и очајни отпор срчских трупз, ко;и још и данас граје. И српс-СЈЈ владв в српском ђенералшгабу мора се признати, да су учинилв све што су могли, како би своју војску што спремнвју извела у ове борбе. Сви други обзири одбачени су и заборављени, и све је до сељака и последњег човека у Србији гледало у својој војсци најјаче и најпотребније оруђе. Овом и оваком самосвешћу биле су прожете чак и српске жене. Српска пешадија показала
се врло дурашна у маршевима, храбра и необично епретн^ па таква је била и у погледу употребе својих ровова и заклона. Српска артилерија је одличка. Изгледа нам да је арги лерија српске војске стекла најбоља искуства за време ба/зканских ратова. На првом месту долазч, што је веома тешко открити њене положаје, међугим Срби пуцају из својих топова са великом сигурношћу. Због тога је врло тешко бориги се против срлсве артилераја. То није само због тога, што Срби имају добро заклоњене и покривене положаје, него и што се српска артилерија не држи тако рећи никакве шеме и употребљује своје топове и ка бурски начин, плотунском па обом и појединачно. Уз то српска артилерија счоро сваки дан мења своје положаје, те зато је потребно да наши авијатичари нду у извиђање, како би открили полок«аје српске артилерије; међутим ни ово средство не помаже баш увек, јер већ сама теренска формација отежава посао. Али, зато Је сраска артиле- ■ рзја редовно добро обавештена о нашим положајима и располаже са одлнчним скицама у погледу даљине н размака поједиаих места. У једној борби Иашој пешлдији су |љуто досађивала два српска топа и ако смо ми на ту страну непрекндно пуцали из наших топова. Наши батеријски
официри бил 1 Г су брзо начасто с тим, да иепријатељима ни мало не шкоди ватра из наших топова и зато смо нрестали са даљим узалудниигпуцањем, јер нисмо били у стању никако да отхријемо њихов положај. Тако је то трајало целога дана, а наше тобџије упргво су беснеле од љутине што не могу да нађу непријатеља. Један авајатичар' који је пошао да извиди одакле то Срби пуцају, нажа-ј лост наје могао такође ништа позитивно да каже, ади му је ипак пало у очн да ^рнски топови прекину паљбу за време док се он налази у ваздуху. Тек дзн доцније сззнали смо. да су Соби та дв I своја топа наместила у једнојкући и да су пуц*ли на нас кроз прозор^. Срба се боре одлично. 0 томе влада једнодушно мишљеље код свих учетника овог рата. али, да ће нашим трупама ипак попи 31 рукомсда коначно сломнју и укроте непријатеља, у то не сумња ни један аустриски војние (Сзда после бегства сигурно су зећ начисто са тим да од уироћивзња иема ии помена.)
!,нели а што нису стигли да 'однесу то су формалво истуцали и ситнили као да су саХштали те етвари шд какве тешке взљке, чак су и даске од патоса извадили а што је од дасака остало чнтаио, они су тај простор употребљавали за вршење нужде и бацање измета швапског, по собама су које су б»ае празгте, држали коње и употребили их за шталу. Од тих његових станова, сзмо се данас познају рушевине, а траг аустриских гадозз осећа се, далеко, јер су разбацали свуда њихове крпе*ине и старо одело које се ка њима усмрдело од гада. Овако што год! учинмти, мислим да нису у стању ни они дивљи створови, које су аустријанци за време балканских ратова, у свој|'ј гадној штампи замишљал«. Светити се мртвкм предметима то су у стању да учине само Аустријанци који су уласком у Србију, оскрнавили људски рОДЈ Ове зграде треба снвмити па послати Н. Сл. Преси ит њаховом Пресбиро-у, да имају комплексију Ааустриске културе у слици и речи.
дало првенство Нсмцима I Маћарима. Има ааиста нешто силкиј' г ОД оружја, силкије од ог ромних топона и митраље#в. А тога не може бити коД' народа, који гоне *а силу да се бије за туђу ствзр, за туђе интересе, за онога’ кнји хоће и њему да буде господар, тежећи да п кори и друге.
Оно што су аустријанци из њихових тоиова порушили остављало је слмку модерних варвара али где нису стигли гранатом да поруше тс^ су они гоеле, кад су ушли у.Београд, на начин с»ојстван гадовима и дављашша са Кубе и Саматре, а они се нвмало не ра»ликују од овмх, по о* номе што су затадили у Београду, мислим да су свпредставилн у правој боји. са оним злочином- и штетом што суј^оочваила код г. Ставре Трпковића општинсЗвог од,борника. Поред тога што су аустриски метци изреозетали и формалш) уништали зграде почевши о-д кафане „Шгајнбрух“ па до последње, они су ону зграду где је логоро* вао за време турског рата, наш трећи нозив сву опљачкзли, внно и» кодрума попили и источили, намештај од-
Аустрија се бије еа Не* мачку. „Мир“ у чланку под горњим насловом — каже, да }е трагизам Аустро - Угарске у томе, што се она дзнас била поглавито за НСмачк^; Не ра 1 ујући за своје власти* те интересе, Јер их и мема, она-шаље брата на брата, да те бију. У Србији се бију Срба лротив Срба, а у Галицији Руси прохив Руса, и По* љаци против. Пољлка, само да би германизам тријумфовао. П.рема таквим околностима није никакво чудо, шзо аустроугарска војска по> казује тако слабог отпора чак » према Србима. А и како може Србин, Хрват, Словенац, Чех, да се бијз одушевљено ‘Са својим братом Србином, не за какав међусло* венски спор, него |да бм се
ОНИЦЕ Отето проклето Састала се два старија гослодинги Разговарају о данашњим прилик&ма „Брука је то," поче млађи од њих, „шта су Аустријанци аочинили у Беозраду, предиођени бввшим војчим аташејом потпуковнеком Гелииком. 0рај је, као офицор, знао станове свију наших официра, Па као оно немачки наследчик пЈ^естола што Ј‘е похарао стан једае грофице, тако јеи овај мајчин еинак вршао то исто у Београду. Али Бог је велаки и праведан, он никзме не остаје дужан, »н ће се и од ових несрећникз наплатити!“ Ршш 1№ Љубомиру Миладиновићу — Војно тех. завод. Кра« гујеваш Зет Радомир налази се сада на позицији код Београда, био је са мнси заједно целог дана. Здрав- и боље изгледа него што је пре рата био. Поздрав Славки и осталимч. Иишн гдеје Жика. ЈХобривој
Сви ревизори „Страже*“ из унутрашњости треба одмах да измире сбрачун за »прошли месец (од 1 до 17 новембра) и да изплате ранија своја дуговања.
фед>тон
ЈЕДНО ПИОМО Г-ци Лвпосш Ввсиљгвнћевој милосрдкој сестри Свилајенац. 27. Новембра дође оиај исти капетан Улбрих и упита ме могу ли да оперем веш његове екселенције (генерала) пгго ће ми се добро платити. Ја пристадох и дадох своју адресу, коју хтедох да напишем на српском језику, али ми он рече да је напншем на немачком што и учиних и предадох му је. Он отвори хартијицу и прочита гласио: 2огка Шиско\ујс $1. НапД. Акас1еш1 Вгапкоада № 30. па се затим скрете к’ мени ,зар ће те Ва прати веш“ а ја му одговорих да се ја ни-
каквог рада не стидим. ,Из* випите госпођице али Ви сте учили школу па -можете ли лепо опрати јер је то за екселенцију". Ја му одговорих да могу, и он оде. После два даиа дођоше два војника и донесоше веш генералов и двојице мајора. Пошто пр?бројах веш ја написах по њиховом захтсву реверс колико веша имам и да ће бити готов у уторак 2 дец. којв они и не дочекаше. Чам сам примила веш одмах сам опрапа а у недељу баш на светог Андреју морала сам из цеђа да извадим и да прострем, но поче да пада киша а ја се почем да љутим што неће моћи да се осуши, а омај Чех ће ми рећи ,та не сикирајте се, екселенција има још веша па може чекати“. Ја му одговорих да се журим да му што пре предам па да иде из Србије. Он се насчеја/па каже ,не пуј
деме ии тако брзоие пујдеме бар ош 6 недели и то- не сви* (што значи неидемо ми тако брзо.) Ја му рекох „ће пујдете те још како!“ Итакосе смејасмо охо тога. Киша престаде и веш се осуши. Сутра дан дође Берта (тај Чех)до несе чаја и шећера да скувам чај па да пију. Кадје чај био готов ја их позовем, а наш ти Берта седе за сто и рече ми „господична. ми ош денес пујдемо и то сви, али ви никако не взлазите аа улицу ни у авлиЈ'у јер купе и воде у ропсто! Још чај нису ии попили кад дође капетан Улбрих и одмах их позва. Почеше да се пакују. Тата изађе да за* твора капију. Тог целог дана провели смо у страху чим ко зазвони а ми не знамо ко је па тата изађе на капнју а мама за њим да види шта ће с њим бити, брат у подруму момак из радн>е на,горњрј тераси а ја у
гаифоњеру за старе хаљине, бе& даха ослушкујемо ко је. Око подне дођоше они њихови „иерјаници* (жандарми) траже ако би имзо ко од моадића. Тако смо страховали целог дана и целу ноћ, јер једнако долазе траже аутомобиле, бензина, зејтина и др. ствари. А кад освану уторак тада беше диван првзор гледати Швабу како бежи на 2 понтонска моста и ћуприји. Око 6 и по часа дигоше 1 понтонски мост. Борба трајаше непрестано, сав сам посао оставила па нетремице посма* трам како наше гранате и шрапнели падају на мост и ћуприју а са истих по неки војник слети у воду. Око 8 часа чу се јак 1 уцањ код Аде Цгганлије а затим се указа дим па ватра, доцније сам чула да је то њвхов монитор ,Самош.“ Око 8 ипо часова запалише 1 њихов шлепкоји је сав изгорео. У 10 часова
покварише и други понтон* ска мост који је био постављен на шлеповима, а првв на чампима. Затмо наша храбра појска ствже уБеоградиов се почеше да предају. Када Се>м првог коњаника видела у мојој улнци срце ми је почело живо да куца а из груди ми се отео силан узвик „живео“ дз су комшије нз друг** авлије излетели напоље „Живела српска војска* .Живео српски краљ и његови синови“ „Живели сва Срби“ орило се на све стране. Бацим поглед на Саву и видим неколико чамаца хитају ка нашој обали да се предаду а неки су још остали код ћуррије у шипрагу и око 11 часова запалише мину на ћуприји која се преби на два парчета једно је лежало у воду а друго на обалу. Пнши ми мила Лепша како са ти провела ово в,'еме и шта радиш? Идеш ли још у
*