Straža

Т ? ‘ Ж А

Број 18

С ' | 2-

је пок. Стојааовић бив. даректор небројено пута чанио: „недам, недак ја то тако, аа политику нећу да чујем, а сваки који и ло«уша да се са тим задовољава, најурићу га аз службе.“ Тражам само р?д, а препорука је, тачност и стручна спрема у служби, и сгаке би се за најкраће вре ме поправило, јер то је јединн уарок хаосу, којн на нашим жељезницама влада и ништа друго.јСви оаи виновници овог оваквог створеног стања на нашим жељежаицама, нека при« ме на ан&ње да се ие чпале и ве игрзју више пашом жеЈљезницом, јер и сзми могу ужасно да оастрадају, и да екупљају разнешене делове тела по колосецима својих мачнх ■ драгкт, мешајућа се и зажтавајући да се иа поје* дана места постављају они којм иису дорасди. за те полмкаје, а као што наи се то потврђује, учесталим ката строфгка на нашим жељезнк цама, » што је по све стидкО' према овако незнатном сао^раћају во тва к^д нас. . Дчаг. !Л. Диаатрајсвак 1'еф стан. у пенвији

Пол. Деру л ед: ДОБДР КОНАК — Војничка песиа ,Шта то радиш, добра бако? И без тога је доата топло. Оета ши, *ек* «с гаси ватра. Штеди своја дрва, добра жено, сув сам, ннје ми више хладко.“ / Алн она не слуша, убацује цепаницу, раапирује жар: „Угреј се, воЈннче, угреј се “ „Добра бако, ни:ам гладан. Чувај твоју шунку и твојв вино. СМОнаш оваЈ чиршап 10 -јв сјгвише добро и лепо за мене.“ Али она неће вн да чује, сече ми хлеб, ауна ми чашу: „Окрепа се, војниче, окреин.“ „Добра бако, за кога су ове нростарже? Бога ми, баш не мислнш! А твоја штала? а она слама, на коЈој ае човек испружа по свома расту: спаваћу тамо као краљ.“ Али она нећв да нопушта, наме шта покроваче, доводи све у ред: „Спавај, војниче, спавај “ Дође и дан, треба поћи, — Хајде, збогом! — А шта ја то? Моја ја торба тежа него јуче... Ах, добра домаћице, ах, добра бако, зашто м« толнко мааиш, зашто?“ А добра бака рече, пола кроз суз:, пола кроз смех: „И мој је син војник ко и ти.“ Превод с француског.

I Ш-Нимт 5 милиона дижу главу ПАРИЗ, 15 "јан. „Матен" коментаришући о немирима у Срему, Хрватској па чак и у Трансилванијд вели да ће се п^т ми лионз Срба из АустроУгарске, који почињу да се буне противу запозести, да се боое противу своје бр^е, уједчнити са Србимг из Србије. Без су ње они ће још бити мученици немздбих трупа којг су послаке { Угарску да на првом месту послуже да се по$унЦ% крви уГушм, али ослобођење српске расе ,је једна последи,ца европског рата, би[а ће битг за српство оно што је Пфмонат био за Италију. Уобз нзјезда т ербају — Шта мисле Бугари. У броју од 9 јануара, „Пре пореп“, орган Малиновљ е стриској најезди: Потврђује се да се доисга концентри-лу н ве војске на српско аустриској граници, рада трећег напада на Срби[у. Говори се да се међу њима на-тазе н нвмачки пукови. Међутим, ке зна се када ће отпочети ново насгу аље. Ако се са њим задоцни, није не могућчо да дотле аустро-маџарска војска буде најурила са Кариата, д.а се Руси спусте у маџарску равницу и да осујете нову најеаду на Србнју. П V ЛШЈ Измишљена прокламација ПЕТРОГРАД, 18 јан. Бечка листови покушзвају ла иревазиђу Немце у фаатаСгичним проналасцчма и доносе једну измишљену прокламацију, коју су Руси тобош излепили у Лавову 30. прос- 1ог месеца, саопшгавајућн становништву, да ће вар^ш нз гтратетијских потребв провизорно бити предана Аусгрдјанцчма. По себн је ј^сно, да је једна оваква кзмашљотинј ЈГемантована својом апсурдношћу, којз је у толикој мери очевидна.

ЕвцНјп Срдачни односи између Есад-паше и Грка АТИНА, П. јзн. Атицска агенцгја јзвља даје Есад паша у част трчког 'оосланика давдо Ј5уча<, за време крЈег -је пало неколк?со.срдачних здравица. Нзпијајућ!? варавицу грчгом краљу Есад је рекзо, како он у зближе њу арб »иск Ј-грч^глтледа бољу будућност оба суседна народа. ЊегрЗа ће брига увек бити да^се сдноси што пријатељскије развгјају!

13 — Цр^рце из тринаесто стријанцима. Познато је да су Аустријанци док су били овде рздо пили рум — нли су бар мислили да га пију. Један дечко, који је пошао са литрењачо* шљивовицеубрзо се вратио кући говоређи мајци како то неће они да пкју већ траже рум. Но било је и томе лека. Мати запржи шећера и замуги у шљивовицу која тако доби тамну боју и очас је дечко продаде сацч наравно као — рум.

Ш) ј Шш |1 — Неуспели атентат на Есада АТИНА, 16. јан. Враћајући се из посете грчком посланаку Есад је мападнут од две лачности. Атентат

Настао рат. И прво са овим ратом што је настало, то је било „бомбардовањо Београда," нашег лгпог Београда. 112 дале су гранате немилостивно; „не бренујући,* хоће ли да палне на ко е надлештно, Гогаташку кућу или на к&кову чатрљу, која је и у мирио доба кукала за гранатом. Следоватељно после тих граната настало је бежање. Вежали су београђани узек са дза разлога. Бежалн су они који су имали страх, и : они која су имали новацз са којим су м >гли одвојнти се 'од свога огњишта. Е, али дошло је друго нешто. Ј-^дна велика Српска по* беда, која је'Ч>сигурала Ср<ију, осигурала је и Београд... И... „дозвољен је повратак избеглицама...* — Па сад дозволите д* внд«мо ко се враћа, нашта се врзћа и... како се враћа?... * Долзз?! први воз са „избеглнц8ма.“ Онш стижу у варош. гпки« пепокима пешака. ер кола није Оилој, наилааш „један из опгатине." Он је побегао после експлознје ћунрије п кије чуо ни једну гр<нату. А у месту где је одбегзо причају, да је добијао срчани напад, кад год је ко год у кафани јаче задупио врата. — О, адраво, — иоздрав« ља ме. — Здраво, одговарам. — А тд баш овде? Гранате, шрапнели, а ти ништа? — Море нема смрти беа суђен* дана А он, да би ме уверио о својој куражи, алк потреба за

ФЕЛјТОН

||Н (Ј1Ш1Ш — х -°.ко „шустер“ ...1 „ Аустријзнцима го« тов - једини грађаг-ин која је долази V хотел .Македон«ју* био , неки Таско „шустер“, Нишлија (велико Н.) познат као човек весгљак. Једно по подне кад се у велвко чула канонада с Торлака дошао је Таско код „Млкедонвје* ј поручио пола дитра г )0г вина. Био је необичл асиоложен. У кацз њи су били сем њега свега два аусгриска војника — Знаш шта. раздра се одједиом Таско на келнера, иаша „ирија“ принуђена је да се сели, важу, не прија јој стан влажан. (Па наравно, ииа „прија*

лепши и сувља стан: у глави сарадника „Политике*). — Не знам, чвка Т<>ско, збуии се келнер, и са страхом погледа у Аустријавце. Аустр?јанци оћуташе, али кад су пошли не само да су платили што је Таско попио, већ су наручили и других пола литра. Ти аустраски војкици, ко* јима је Таско онако у брк прорекао судбу били су Србг." * ♦ * Кад се чула каиомада с Торлака тада су А стријанци ку пили све живо што се нала ЗН40 на улици или у кафанн У том времену, ко год је о* стао, није се смео појавнти да је жив. То ми најбоље знамо што сио остали. Чак и онда кад су Аустријанци бмли најмириији, није смео водити никакав заједљив рааговор с њиховим војницнма.

Како је овај „Полктикин“ Таско ,,шустер“ смео онзко да говори то ке знам, мањ’ ако му сарадмвк „Политнче“ није нешто правржавао страх. Што се тиче Јне луде фаме, да су она два „Политакнна" аустг ска војшка били Срби па су зато нфучилн друго пола литра ви« за Таска, те ће се господаиз „Политике" малко убрисагм, јер су нас таквм Србп год оружјем ау* стрисиим оплачкали и душу нам гризлн 31 оних 13 дана. Говорили су 1 *м да излазимо из својих домова да би увеличали њмову параду ■ слушали цар:ку музику. А како се овај Гаско толико рездро, то тре$а писац малко да објасни, је| ја доста хагометно. Човск сатри зуба Кад су пошн Аустрвјанцв су повелн совом у ропство и познатаг чм 1 а Васу из Бај-

лонове пиваре, Узалуд је чика Васа протествоаао да је стар и изчемогао, да )е опте рећев породицом и да има *ећ преко 60 година гишта му иије помогло. Кад су дошли у сквер на Теразијама чи«а Ва:а зауч.тавм једног потпоручннка и поче опет да моли. — Колико имате година?, увита га официр — Шасдесат, одгоро^н чика Васа. — Немате ви ваше од чегрдесет и пет година, може« те ићи. — Изнемогао с*м, вели чнка Васа. — Олоравиће те се. — Имаи породицу. — Пеће умрети од гладм, тврдн п, Фручник. — Пашћу на по пута. — Дићићемо вас. — У целој вилици имам свега три зуб«, избаци чика Васа и послед&м адут.

н)је успео јер сем не^олико лаких огреботина Еса* нема никаквог трага 0Д напа«?. Нападачи су одмах ухапшеии а ари саслушавзњу је утврђено, да су потплаћени од аустријског коизула. Аустријски конзул са особљем конзулата ои. гужен је месној власгн као подстрекач за убиство,

бегство, настави са врло поБерљизим тоном: — Слушај, ост’о бих ја... него... анаш... мена је једна сигурна врачара прорекла да ја морам погинути од гранате. Је ли Бола т« далч сада пуцају на варош? — Хвала Богу нс. Ал«, ако ти је та врачара прорекла, биће још ноћас пуцњаве, колнко тп да погинеш... — Па јес!.. право кажеш, онн још касу удаљеви од Земуиа, — сдговпри ми он, поблгди и испусти ручну торбу нз руке. — Ама тн се нешто плашнш? — Ко ја? није; него хоћу да те питам, ама ли код „Славије“ пива?... Има дчбогме, кроз четврт часа ■ ја ћу тамо доћи... А к?да сам после четврт чага свратио код „Славије," затекао сам „пријатеља из општине“ добро напетог, за стодом са једним фијакч'ристом где се по ађа... — Шта жели? ослови ме он. — Стигох; а ти шта радиш? — Ето шпремам ше у назад. Н&чу да жб~" мене пададу гранате. — иа се саже на уво и поверљиао ми саопшти: — Ииам ману шрца... Обоје их познајем из внђења. О* је по мало сликар, по мадо књажевник (пмше стихове на допнсним картама) а п> м*ло—иије ништа Алм наочит младић. Коса, стас, подшишаки бркови, реденгот, камашне, рукавице и... празан џеп. Она... како да Вам кажем?.. Поладна жекска. Никако јонисам могао да „уфатим" рај — Зините заповеди п.по* руччик. Чика Вава зину п.по. ручник изброја трм крндела — Сретни сте што ааш.ч зуби ннсу за наш тајин, заарша официр и пусти чика Васу у Слободу." „Политика ‘ број 3900 * * * Што се тиче ових тои крндеља, требало би сад ’ да их сними „Политика“ јер само иа тај начин може уверити своје читаоце о горњем саоп штењу, После тога, пошта она оће да представља строго информативан и озбиљан лист, баш ови крндељи као и диЈалог вођен измећу чика Васе и п.поручника не глорификује ту озбиљност и строгу ■■формативност с којом редакторм „Иолитика" ааглунуше уши целом свету. — Сутра дал>«. —