Stražilovo

СТРАЖИЛ0В0. ВР. 1

саЛиЈо )п 1;егга" — комад земље, што је пао на аемљу — И „КароН уеЛеге е рој шЈПге" — Напољ видити иа умрети — ти и тима елични усклици нису цигло одушевљени изрази ленотама занееене, очаране песничке душе. Те мисли обузимају свакога, које имао само прилике да види Напољ, ако иоле има осећања за красоте мајке природе. Али ма да је и по себи леп Нанољ. и ма да има диван положај — прави значај и лепота његова јесте у околини му, у напољскоме заливу, коме ће у целом свету зацело мало бити равних За.прва своја два бављења у Напољу походио сам његов југоисточни део: места Портичи, Резину, Торе дел Греко, Торе дел Анунциату, развалине иесретне Помпеје, Кастеламаре, Соренто и острво Капри. Када бејах и трећи пут у Напољу, год. 1881, наумих да походим и западну страну његова залива, наиме острво Искију, које је највеће у напољском заливу. Те године 4 марта беснио је жесток земљетрес на Искији, од кога је најиећма страдала убава варошица Казамићола (Сазагшссшк). То је место на гласу са својих лековитих топлих купатила те се и с пуним правом зове „краљица бања" — „Ба ге§1па Јеј ваЈ*м." Саобраћај са красном околином напољском је врло лак и удобан; возе железни путеви, главне и локалне пруге, и пароброди. на којима се јефтино путује. Преко лета, док траје купање, возе параброди између Напоља и Казамићоле сваки дан једаи пут а кашто и двапут, тако да онај, коме је време одмерено, може у један и исти дан из Напоља прећи на Искију, острво разгледати, па се још и натраг вратити. Беше лено ведро јутро месеца августа, кад сам се кренуо из напољске луке пут Искије. Брод је пресецао вале средњом брзином и пут је трајао од прилике два сахата и четврт. Јађа плови из почетка дуж обале, са које се поносито диже у вис Напољ са лавиринтом својих палата, већих и мањих кућа, у којима живи преко по милиона душа. Пароброд, јездећи крај красне обале Киаје — Сћјаја — оставља за собом познату гроту посилипску ОгоИа (Зј РозШрро — затим Вергилијево предгорје, на коме је подигнут надгробни споменик великом песнику „Енеиде", па се онда све већма удаљава од обале; али се ипак види у даљини место, на коме је стајала у старо доба варош Баје (Вајае). Да чудних промена, што се збивају иа овом нашем земаљскоме шару! Баје су сада тек једва познате но имену, знају за то место још само учени људи, који се баве с нрошлошћу народа римскога — а некада су Баје биле тако чувене, да им се глас проносио но васцелом тада познатоме све-

ту. Тамо су била знаменита купатила на измак римске републике и за времена царева. Беху то купатила за раскош, камо су се многобројно стицали римски богаташи, не да траже лека телесним својим боловима и бољетицама, већ да се обесно размећу својим богатством, траћећи своје благо и упрокашћујући се и физично и морално. „КиПиз т огће 8нш5 Вај18 ргае1исе(, атоешв!" — „Красном заливу бајском нигде у свету нема равна! Ј — тако кличе један римски богаташ, кад хтеде да сагради себи летниковац у Бајама. И доиста, Баје беху један од најлепших крајева у староме свету. Не само да је природа раскошно била разасула надњима све своје дражи, већ је томе у помоћ притекла и човечија вештина, те је још већма подигла природне им лепоте. Грађевине, што су красиле некад бајске обале, изазивали су по казивању старих опште дивљење и чуђење. Летњиковци римских богаташа изгледали су по својој просторији као праве вароши. Беспримеран, скоро невероватан беше раскош, нгго се у старо доба терао у Бајама. Тако је богати Лукуло, кога је Помпеј умесно назвао „римски.Ксеркс , или „Ксеркс у тоги" — „Хегхез 1о{;а1ив", — грдним трошком дао нрокопати читаве брегове, како би море свео у вештачка језера, а с друге стране дао је читаве морске заливе испунити насипима, да би подигао на њима мраморне зграде. Па где су се некада тако поносито у вис дизале величанствене грађевине, сада се овде онде виде још саме развалине као тужни споменици минуле величине и славе некадашњих Баја. Ратови, што су тамо беспили у првим вековима средњега доба, а још већма маларија, та опака бољетица, која влада у великом делу Кампаније, опустошила је те пређе тако чаробне обале, на којима се сада још само виде мајушне куће и трошне колибе убогих рибара. Након пловидбе од сахата и по приспесмо на острво Прочиду. Ту се диже тврђавица на високој стени, а одатле доплови лађа за по сахата под варошицу Искију, која је главно место на острву истога имена. II над том варошицом диже се тврђавица на високој стени, са које је лен изглед на цели напољски залив. С тога и радо посећује стран свет ту тврђавицу. У Искији се искрца већи део путника, а са осталима настави пароброд свој нут у Казамићолу. Приближавајући се томе месту видесмо, како су многе куће оштећене од земљетреса. Ма да беше прошло пет месеци, од када је та несрећа задесила Казамићолу, те се много могло оправити за то време, то је ипак још доста зграда било без кровова, особито пак у горњем крају варошице .