Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО. БР. 1.

знамо са тумачењем неких народних несама српских, особито оних, које садржајем својим крију у себи древности цретхришћанске, а где нам се прилика пода, упоредићемо их са бугарским народним песмама истога с а д р ж а ј а. * * * Као што Срби тако и Бугари стекоше у свом народу скупљаче народних им песама, међу тима се одликују особито браћа Миладиновци, који покупише до близу 700 народних песама бугарских и издаше их у једној књизи у којој су још игре, обичаји, веровања простонародна, предања, народна имена, пословице и загопетке. — Књига та угледала је света год. 1861, у Загребу. Спомињемо још Чолакова бугарски народни зборник у ком су такође купљене буг. народне песме. Пред нама је збирка бугарских народних песама, што|их скупшпе браћа Миладиновци, и ми ћемо из њих изабрати нужне за нас песме. Пре него почнемо, рећи ћемо коју о браћи Миладиновцима, јер од како се поново д же бугарска народност и књижевност, имена браће Миладиноваца знаменита су у бугарској историји. Обојица се родише у Маћедонији, у Струги код Охриде. Старији брат Димитрије беше велики прегалац за народност бугарску у Маћедонији, ма да је за народни бугарски покрет због грчке народности теже било онде, него у подунавској Бугарској. С почетка је старији брат учитељевао у Прилипу, а доцније у Солуну. Његовим заузимањем зачула се у Солуну у божијем храму и словенска литургија. Млађи брат Константин учаше се у то доба на свеучилиштним школама у Москви. Међутим је Димитрије живо делао за народност бугарску, за то га је јако омрзнуо епископ пољански Мелетије. Мржња није престала, него је све жешћа бивала, док на послетку не изађе на зло за Димитрија, јер грчке владике га оцрнише и у Цариграду тамнице допаде. Млађи брат је дотле свршио своје науке у Петрограду и по том донесе у Загреб за шгампу спремљене песме, које угледаше све■

та помоћу епископа Штросмајера. Из Загреба се пожури млађи брат у Цариград у помоћ старијем брату, не 6 \ ли га спасао. Ма да га сви одвраћаху да неиде брату у тамницу, уђе ипак унутра, из које се више никад није повратио. И руско посланство и владика Штросмајер заузеше се за Миладиновце код Норте, и ова заповеди, да се пусте на слободу. Али већ беше доцкан, јер непријатељи им се грозно осветише. Обојицу већ дотле у затвору отроваше 1861 г. Толико само о животу Миладиноваца. * * * Отпочнимо одмах оно, шго смо наумили. Укупне српске народне песме, што их је Вук Караџић скупио, подељене су по старини на четворо: 1. На најстарије песме, у којима су трагови митологији; у којима су причања из нашег сгарог живота. 2. На песме о Неманићима и у опште о свему оном, што се збило у старој српској држави. 3. На песме о Краљевићу Марку и српским хајдуцима, и 4. На песме, у којима су опевани најновији догађаји за ратовања српског за слободу. • По садржају су подељене на двоје: на женске и јуначке, или: на лирске и епске п е с м е. Ми ћемо се задржати код најстаријих српских песама, да им разгледамо садржај, да их протумачимо, и да се тим боље с њима упознамо, а где где ћемо их упоредити са бугарским народним песмама, где то може бити. Бугарске народне песме, што браћа Миладиповци, раздељене су у на троје: 1. На „самовилске'' (самодивске) линске. 2. На црквене песме и легенде, и 3. На јуначке народне песме. (Наставиће се.)

скупише главном — ви-

^^^апољ је далеко чувен са своје лепоте и дражи, чиме га је обилато обдарила нрирода. Мг Ћ ЦГ ■ Мало има места у свету, коЈа се могу достој-

ПУТОПИСНЕ ЦРТЕ. УСПОМЕНЕ ИЗ ИТАЛИЈЕ. ИЗ НАПОЉА У КАЗАМИћОЛУ. но упоредити у томе погледу са том највећом вароши апенинскога полуострва, а некадашњом престопицом сицилијанске краљевине. „1Јп регго <Н с1е1о