Stražilovo
15
ОТРАЖИЖ) ВО. БР. 1.
1 (5
нисад криЈе, кад не сме име своЈе да потпише под свој рад. — Али нисте се ни ви именовали, господине Машићу, нико и не зна, да сте ви баш писац те драме, рече Даринка. — То је шта друго, одговори Машић ја сам написао опо, што сам у себи осећао, и ни једном речи нисам дирнуо никог. — Ипак нек вас теши та околност, што критичар не зна, кога је оцењивао и напао. — Пред светом већ тако стоји ствар, рече Машић, али преда мном не. Ја осећам заједљивост критике, ма да јој не приписујем бог зна какву важност. Ви, госпођице, знате понајбоље, с каквом сам чистом намером писао своје дело, вама сам читао поједине призоре и ви сте били сведок, како сам се одушевљавао при послу, како је моја тежња била идеална — и ја сам опет скроз уверен, да ми је дело добро испало за руком. — Моје мњење о вашем делу познато вам је давно, одговори Даринка, а после представе, кад сам му увидила и животну снагу, још је добило бољег темеља. Не морам вам ваљда рећи још и то,
да Ја ником на свету нисам казала, да ми је познат писац драме „Мученика." — Ја сам о том уверен, рече Машић. У осталом, што се тиче критике, дознаћу већ јписца њеног. Са уредником „Записника" познат сам прилично, и гледаћу да којекако измамим из њега право име оног „полумесеца", који је напао ие само на мене непознатог, већ и на вредног и ваљаног глумца нашег, Дражића. Даринка мује одобрила, штоје намеран чинити, и молила га је, да јој саопшти сваки, и најмањи успех у том подузећу, и топло му је стиснула руку, кад се Машић с њоме опраштао. — То је моја вила, говорио је Машић у себи, кад је брзим корацима ишао кроз улицу. Да ње нема, можда бих напустио сваки књижевни рад а можда и не бих с песништвом ступио у ближе пријатељство. Ево већ година дана, како јој читам од времена до времена своје умне производе, и, право да кажем, она утиче добротворпо на сваки неснички рад мој. Нисам се ни надао, да ће поклонити толико саучешћа мени, који тек стунам у живот, у велики свет. Ах! да се смем надати . . . (Наетавићи се.)
НАЈСТАРИЈЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УПОРЕђЕНЕ ОА БУГАРСКИМ.
: ндоевропски народи, којима је Словенин )Т најмлађи брат, изјављују сваки на свој начин оно, што у себи скрива и што га одушевљава. Индијанац зградама великих храмова, Персвјанац светим књигама, Мисирац пирамидама, обелисцима и големим тајносним лавиринтима, Грк у прекрасним статуама, Римљани (Романи) у бајном живопису (сликарству), Немци у пријетној музици, а С л овени излише душу своју у приповеткама, песмама и спевима, што ти срце дира" — овако рече Љ. Штур у књизи својој о народним песмама и словенским приповеткама. Срби се могу дичити међу словенским народима својим умотворима, особито својом народном песмом. Њу је Србин стварао, јер је њом изрекао оно, што му је лежало на срцу; њом је отворио сваком своје срце, и у њем радост и тугу, која га је сналазила у животу му народном кроз све векове што их проживе — у цвету и радости, у чами и жалости. Што је Србин учинио песмом, то учинише и друга словенска племена, за то се и каже, да су Словениу песми излили душу
своју, а песничку природу словенску признаше и писци несловенског народа хвалећи лепоту народних песама словенских. Грк Константин Порфирогенита сведочи, да су се слушале словенске народне песме у грчким играма, и да су их Грци употребљавали. Славни Немац Грим вели, да су сва словенска племена сама по себи склона на песму и игру. Па тако и јесте. Заиђеш ли код нас по кући, по дворишту, по пољу, по ливадама и шумама, по баштама и виноградима — свугде ћеш чути песму. За то и вели Шафарик, да нема у Јевропи народа, који би се толико могао својом песмом поносити, као што су Словени. — С тога мислимо, да смо и ми Срби дужни, да поштујемо тог великог песника народног, а то су саме песме народне; треба да чешће завиримо у ту богату ризницу народну, да је претресемо, да се боље упознамо с оним благом, што у њој лежи. С поносом можемо рећи, да су се синови нашега народа до сада лепо одзивали свому задатку и дугу, који дугују народној песми. Ма да се подоста писало о нашој народној песми, ипак мислимо, да неће згорег бити, ако наше поштоване читаоце упо-