Stražilovo

Марко. Па сад на самрти Ја опет син сам Петов, Ар'јин син. О вбогом, мајко! Баба поздрави! ( издане) Арија ( дигне се у лола) Мог Марка нема! Нема сина мог! (Завеса пада.) Затим се радња ириближује катастрофи исто тако природно, као што се попела до врхунца. Месалинина љубав њена је пропаст, сама се уплела у клонку. И баш љубав према Марку, аријином сину, упропастиће је. Нарцис је још у дванајстом часу опомиње, да се мане Марка. Вели јој:

— _ — Од свију њих, П1то римска мајка лепе родила, Ниједног теби нећу бранити. Ал овог не дам, не дам нипошто! Одреци с' н»ега! Нек са својима, Куд теби драго оде данас још (Стр. 76.) Заман! Грешница таква мора пропасти, баш са своје кривице. Помиловала је Иета. А народ виче по улицама широког Рима Пета за цара. Буна се диже. Доле с Клавдијем! А то значи и: Доле с Месалином! Све то не чује Месалина. (Свршиће се.)

Г Л А 0 Н И К. (Матица Српска.) У јесењашњој седници књижевног одељења прошле године закључило се, да се књижевно одељење свака три месеца састаје, а то све зарад бољег унапређивања и неговања наше књижевности. Први такав састанак био је 8 (20.) децембра пр. г., на коме је књижевни одбор поднео одељењу извештај о свом раду од главне скупштине амо. Али понајважније, што се на том састанку збило, била је реч ? како да се изведе з.чкључак скупштински у погледу задужбине Пожежана Пере Коњевића. Свих пет чланова одбора, који је изаслан, да пронађе и предложи начин, како да се издају књиге за народ, слажу се у главном у својим предиозима и одбору од четворице је остављено, да из свих тих предлога начини један и да га поднесе одељењу, које ће се 12. (24.) јануара ове године тога ради састати. У срцу се зарадовати мора човек, кад види, да се већ једном озбиљно прегло, да се великој нашој на родној нужди помогне. Досада се то више пута већ пикушавало, али овај мах зајемачно неће проћи на лихо. Поред свог уверења, да ће „Матица Српска" извести овај спасоносни и по род корисни смер, прикрада нам се неказебња. Наш народ слабо чита, за књигу да ивда тврд је, па српски свештеник, ерпски учитељ у првом је реду позван, да свом снагом евојски настане, да народу књига омили, да народ више хата 8а своје добро, за просвету. Шта све не чине Немци, Французи и други сретни народи да просвету у свом народу рашире, ту су вечерња предавања, ту су путници-предавачи, ту су ратарске читаонице, свештеник са амвона, учитељ у свакој прилици, кад с народом у додир дође, треба да народу говоре, да му сладе и доказују његово право добро. Они троба да се на руци нађу „Матици" нашој, да прихвате њезине књиге, па да их у народ унесу и овај да их чита. Пође ли се овом приликом на боље, у народу ће се опазити брзо благодет-последице, родољуб неће тад очајавати о будућности орпског народа, а дух Пере Коњевића, добротвора народног, радоваће се тамо у висини. (Светосавска бсседа у Вечу.) Српско академијско друштво „Зора" у Бечу приређује на св. Саву о. г. беседу у великој дворани НоШ 21Шп§;ег-а (ЛУ1е<1еп, Наир^вћгаззе №\ 25.) с овим програмом: 1. Поздрав од председника „Зо-

ре" г Нав. Јевтића. 2. „Светосавска песма", пева друштвени збор. 3. а) СгоипоЛ: „Магсће гошате"; ћ) Ј. А. Расћег: „А11е§то зсћег;ао;?о", у четири руке свирају гђице: СоФија Стајића и ЈозеФина Замперини. 4. М. Топаловић; „Језерце", пева друштвени збор. 5. а) Јј. А гс ЗШ: „Г/езбазх", СопсегЛ\- Т а12ег; ћ) Магсћее1: „1Ја Ео11е1}1за м , са пратњом на гласовиру, пева соло гђица Берта Принц, чланица позоришта: Тћеа1зег ап (1ег ЛУ1еп 6. „Мученица" од Ђуре Јакшића, декламује члан Зорин г. Милорад Шимић. 7. Бапс1а: „ЕеуегГе", Ор. 66, свира соло на виолиниг. Фрањо Хубер, прати га на гласовиру г. Карл Гиршик. 8. Д. Јенко: „Богови силни", пева друштвени збор. П030РИШТЕ И УМЕТН00Т, Неговање вештиие у Панчеву. Црквено-певачко друштво панчевачко, као наше најстарије, стекло је велике заслуге за српску музику. Оно је пустило многепесмеу народ, оно је и награде за њих давало, ту су поникле и прве срнске оперете: „Зидање Раванице" 4 , „Женидба Душанова" и т. д. С тога држимо, да ће свакога Србина, којиљубивештину, интересовати, кад му јавимо, да је и данас ово друштво не само снажно, но и одушевљено за свој позив, те да и данас, где толиких певачких друштава има, сгоји на првашњој својој висини. Пропгло је 20 година, како наше певачко друштво р ед о в н о службу Рандхартингерову (за сопран, тенор, баритон и бас) пева, а ванредно је певало за то доба и народну службу од Корнела и вештачку од Хорејшека. Но данас имамо да вабележимо ту лепу појаву, да је наше друштво певачко овдашње грађанство о Божићуизненадило са новом литургијом од Давидова и Бортњанскога за сопран, алт, тенор и бас. Како је учење исте литургије врло касно отпочело, то се држало, да ћемојемоћи тек о Ускрсу чути, и с тога је општа радост била дваред већа. Ова је литургија од особитог, величанственог утиска, а наиме верују, свјат, тебе појем и други зборови. Може се слободно рећи, да су сва парчад у служби овој концертна. Појање је било врло прецизно; а како има силних упадања од појединих гласова, то се на истима најбоље видела велика сигурност певача. Начин појања (УоИга^) показао је добро школовање. Ова служба захтева огроман кор, и наше певачко друштво ставило је 70 иевача и певачица, што