Stražilovo

110

120

КУЛТУРНА ПИСМА „СТРАЖМОВУ".

X. Реформе у Текедијином ааводу. — Вожићна слава. ознато је нашем свету, да је руковање Текели

јШТјиВДи стинендијским фондом одузето од ,,Матице Сраске и и да је прешло привремено у руке државне власти, која је управу и надзор „Текелијиног завода поверила „ Сриској иравославној оиштини у Пешти ". Општина управља заводом тим преко нарочитог „ Надзорништва' , које се састоји по „Уставу" из 12 особа — и састаје се редовно с-ваког месеца, те води бригу о томе заводу. Надзорииштву томе био је од год. 1880. па дојесени 1884. председник саборски посланик г. Милош ДимитријевиЛ. У време његове управе падају важне реформе, заведене у корист Текелијиног завода. Ради што већег образовања Текелијиних питомаца уче се питомци ево већ трећу годину француском језику о трошку завода. 0 здрављу питомаца састарано је тиме, што је Текелијин завод снабдевен водоводом и отуд свежом филтрованож дунавском водом; што су све просторије завода зановљене новим мазом и аатосом; што ће се данас сутра украсити цовим згодним намештајем; што је заводско двориште царкирано те је лети здраво и зелено бавилингте за питомце Текелијиног завода и другове њихове и напокон што су питомци дужни по три вечера у недељи дана да се веџбају у овдашњем „Народном гимнастичком друштву" у систематском гимнастиковању. Питомци Текелијиног завода. њих 18 на броју, учили се досада на овдашњем свеучилишту правничкој, медичкој и професорској струци — за време Димитријевићеве управе израдило је надзорништво дозволу у државне власти, да се у Текелијин завод могу примати и техничари, који се уче на Јосифовој политехници у Пешти. Сава Текелија је за живота свога подарио стипендију своју двојици слушалаца „геометријског одељења" свеучилишта; то је чинила и „Матица Српска", док је то одељење постојало на свеучилишту — али кад је за тим техника пренесена у Будим, није се Текелијина стипендија више давала техничарима. Но данас је техника опет у Пешти, уређена као техничко свеучилиште и од, лане, након 40 година, уживају онет техничари Текелијину етипендију. За управе Димитријевићеве заведена је у Текелијином заводу још једна установа, која много допри-

Жеља Текелијина. носи образовању Текелијиних питомаца, а то је: „Читаопица Текелијиног завода." — Она је постала братском заједницом и удруженом снагом Текелијиних питомаца и њихоних другова, — а нотнором завода. У заводу је у то име уређена нарочита питомачка дворана и у њој је изложено за читање неких 15 забавних и поучпих листова, које држи заводска библиотека — а уз то 10 разних политичних листова, које претплаћују месечним прилогом од 1 фор. питомци и другови им слушаоци универзитетских наука. У тој дворани држе се сваке друге суботе вечером књижевни састанци Текелијиних питомаца, на којима се читају разни састави и држе јавна предавања и води дискусија о њима. Састанке ове походе и други српски ђаци. Текелија је смерао да васпита заводом својим даровите и сиромашне синове свога народа, не само да буду честити и учени људи, врсни синови отаџбине, него да буду уједно и добри аравославни Срби. У то име наредио је Текелија, да питомци његови походе марљиво богослужење у сриској иравославној цркви, да, колико им је могуће, доприносе леиоме иојању у тој црквИ. Искуство је посведочило, да Србе, који су далеко од језгре свога народа међу туђим светом црква сама није кадра да одржи у српском православном духу — ако јој у томе послу не помаже и кућа, иородица, у којој српски нараштај одрашћује У овом крају имамо на жалост многих примера, да је туђа школа, туђ језик, ту1, јавни и друштвени живот претопио многе српске синове у себе, те су они само још ио имену Срби. То је све отуда, што се . наше срнске куће, српске породице нису бринуле, да у своме крилу негују и очувају српски језик, лепе обичаје српске — што нису једном речи предисале скроз и скроз сриским иравославним духом. Нодешен је дакле смер неумрлог народног добротвора Саве Текелије, када је за управе г. Милоша Димитријевића заведеио, да се у Текелијином заводу слави БожиЛ ио сраском иравославном обичају. Божићна је слава највећи, најлепши и најтоплији празник у српској кући и српској породици. Миље и радост, која се о ба цвем вечеру и о великом божићњем дану распе по српској кући, кадраје да