Stražilovo

100

СТРАЖИЛОВО БР. 4.

110

Хоћеш ли се из сна пробудити II дићи се са постеље ледне? Да убришеш с очију упити' Што за тобом лијем сузе бедне ? Хоћеш ли се онда пробудити II дићи се са постеље хладне?

Хоћеш устат', хоћеш осетити Кад ти на гроб мој пољубац падне? Ил' гробови мртвих не враћају Па ћемо се тек на небу наћи? Ил' ни ноћу ни можда у рају . . . Никад више нећеш ли изаћи ! .. . В. Бранчић

НАЈСТАРИЈЕ СРПСКК НАРОДНЕ ПЕСМЕ УДОРЕђЕНЕ СА БУГАРСКИМ.

Дододске песме. Ж верени смо, да многи наши поштовани ^читаоци знају, шта је додола и какови је обичај, кад додоле иду по којем месту. Додолске песме многи знају, и кад их на први мах прочитамо, помислићемо: „ Е, па то је све јасно, што се у њима пева." Но можда неће баш сасвим тако бити; можда ћемо наћи у додолским песмама што-шта, да нећемо разумети, шта нам та песма каже. Не знамо, шта значи реч: дбда, додола; не знамо,. кога мисли ту наш народ, као и цео обичај, који нам је тајанствен својим значењем, јер крије у себи велику старину, која се протеже можда још из старе наше поганске вере, док још не бесмо хришћани. Но пођимо одмах на посао и растумачимо додолске песме. Добро ће бити, ако напишемо оно, што Вук Караџић пише о додолама или како се још називају: прпорушама и чаројицама. Ево шта пише у књизи: „Живот и обичаји народа српског": „Неколико дјевојака, кад је суша, иду по селу од куће до куће, те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље са свијем, па се онако гола увеже и обложи различиом травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигде не види нимало, и то се зове д о д о л а, па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; по том домаћица или друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо! ој додо ле! н. пр : Наша дода Бога моли; ој додо! ој додо ле! Да удари росна киша, ој додо! ој додоле!..."

(Наставак.) Ево одмах две три додолске, у којима после сваког сгиха треба додати: ој додо, ој додо ле! 1. Пред кућом кад игра додода. Молимо се вишњем Богу. Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, Да пороси иаша иоља, И шеницу озимицу И два пера кукуруза.

2. Опет кад игра додола. Наша дода Бога моли, Да удари росна киша, Да покисну сви орачи, Сви орачи и копачи И по кући пословачи. 3. Оиет кад игра додола. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божо ле! Те пороси жито, вино, И три пера кукуруза, И ланове за дарове И кудељу танковију. 4 Кад иду преко села. Ми идемо преко села, А облаци преко неба, А ми брже, облак брже, Облаци нас претекоше, Жито, вино поросише. 5. Опет кад иду преко села. Ми идемо преко села, Ој додо ле! Мој божо ле! А облаци преко неба. Из облака прстен иаде, Ујагми га коловођа.