Stražilovo

СТРАЖИЛОВО. БР. 6.

168

— Знам, да су шуљеви, ал да ми их је гдегод ухватити, сад су овде, сад онде. — Знаш, шта каже Влајко врач, да шуљеви по целом телу трче, не видиш их, ал их осећаш —■ Та то и јесте ђаво, зато ћу опет морати крв пустити. — Зашто се не даш трти од Влајка? — Та трео ме је већ, слабо то помаже, после два три дана опет се враћа, морам крв пустити. — Чујеш, Танасије, да ти паметну кажем. И ја нешто знам, и ја нисам био бадава и кишбиров и пандур и кмет и одборник. Кад сам био пандур, наш је судац био болестан, нешто му фалило, као сад теби, па ме повео собом у Будим у купатило. Ту сам добро проживио. Одсели смо у кући баш где је купатило, доктор је судцу казао, да се млого купа, а да мало једе и пије. Зато су му опет из биртије доносили јела сијасет, какве ту телетине, па ил није смео ил није могао да једе, ја сам све место њега смирио. Бавили смо се ту кроз цело лето, па сам ту научио и нешто немачки, знам помало и говорити, ал разумем све. Па гдекоје ми речи и сад не иду из главе. Тако кад судац разговара у соби са неким познатим, који је долазио к њему сваки дан. а то је био по свој прилици доктор, па би тај нуз сваку трећу рекао „цу бајшпил", па ми се та реч тако утубила у главу, да ми више из ње није ни излазила, па зато и ја сад тако мешовито говорим, нуз чисту српску реч морам да мешам „цу-бајшпил", и тако ми после и наденули име „цубајшпил", но ја за то не хајем; да су они били онде, где ја, и они би тако говорили. Но сад да ти кажем крај. Кад смо се кући вратили, а мој ти судац сасвим здрав, изгубио трбушину, у бокових никаква бола, као новорођен. Тамо да идеш, Танасије. — То ми говорио и наш попа, да се онде многи од тог излечише, ал како бих ја ишао онамо? Нрво скуп је онде живот, па не могу толику кућу оставити. — Окај се тог! Ти немаш новаца ? А ко ће онда имати? ГЈа имаш доста чељади. ја на твом месту ишао бих онамо. — Па не знам, куд се иде? — А на шта су дамшићи и ајзлибани, можеш куд хоћеш, па управо онамо. — Па кажи ми, како? — Ја бих ишао најпре дамшићем; доћићеш до дравског ушћа; извадиш билету, уђеш у лађу па те право тамо однесе.

— Па кад тамо стигнем, шта ћу онда? — ЈГађа стаје најпре на лево у Будиму, па онда се окреће Пешти. Како из лађе изиђеш, а ти ћеш завити на лево покрај Дунава, па тако иди управо; кад избројиш три оченаша, а ти ћеш видити покрај Дунава једну велику дугачку кућу, за леђи јој велико каменито брдо, до ње једна кућа а цигани онде увек у то доба свирају. Ућићеш у ту кућу, видићеш онде народ, где улази и излази из купатила, па се само туд шетај, наићићеш на каква Србина ил Шокца, који српски говоре; чућеш, па их ослови, питај, где се може за те сган добити. Је си л' ме разумео? ' — Јесам; но како ћу онде с народом говорити, кад друга језика не знам? — Кажем, наићићеш онде, који знају говорити; сви ти сокаци онде зову се рацка варош, зато, што су онде негда живили сами Срби и Шокци, а Шокци су таки као ови наши у Шлавонији, само овде што се зову Шлавонци, а онде Раци. Добри људи, као свуд наши, па ту има још и нешто српске господе и Грка, а ту је близу и красна српска цркга, можеш ићи тамо недељом и свецем. Па баш пред црквом рибња пијаца, да се рибом по вољи наситиш. Кад си једаред онде, све лако иде. Танасије размишља. — Ј1епо говориш, Зарија; док се промислим, може бити, да ћу још ићи, а ти би ме још већма убавестио, пре нег што би онамо пошао. Разговор им пресече Пела; она се на клупи већ исприповедала, а и друге се дигле да иду кући; време је вечери. Пела хукне у трем. — Шта, вас двоје још се разговарате? — Ето тако мало диванишемо; а како си ти тамо на твом дивану провела ? запита Зарија. — Како сам провела? Најпре сам гледала коло, видила сам, како игра Милош и Босиљка, и друге у колу. Бадава, нема таквих играчица и играча, каквих их негда било, па ни такве девојке, као што сам ја била, јел, баћа Зарија? — Јест, и била си девојка, лепа, угодна, да ти у по села није било пара. — Шта, у по села, ни у по Шлавоније, кад сам ја с мојим покојним Светозаром на каквој светковини поиграла. — И то је цела истина, ал је то и био човек, најјачи, најлепши, и најпаметнији четник у целој Шлавонији, примети Зарија.