Stražilovo

221

ОТРАЖИЛОВО. БР. 7.

222

много внамо о Виљему Шексниру, не можемо веровати, да је он створио Шекспирске драме". (Натпис из иетога века ире Христа) Нре кратког времена копали су у Атини темел> за нову кућу, јузкно од Акропоља, између храма олимпијског Југштра и нове војничке болнице, па су нашли нешто занимљиво. Ту на тој сада окоро сасвим празној равници била је некад варош Атина, док је није Темистокле даље преместио од Фалира, ближе Пиреју. Па шта су наш.ли? Нашли су један натпис из петога века пре Христа, у ком ее наређује, да се направи заграда око Кодровог храма и да се засади 200 маслинових дрва. Историјски је у томе натпису занимљиво то, што до сад нико није знао, да је некада било' у Атини храма посвећеног Кодру. Камен с натписом купило је грчко археолошко друштво; натпис ће бити скоро преписанпаће се онда штампати у гласнику тога друштва (Нов начип тајпог равговарања.) Из Њујорка јављају, да се сад уместо цвећем и лепезама тајно говори кишобранима или сунцобранима, јер се лепезе могу употребљавати само по игранкама — концертима или позориштима а тако се исто не могу зими набавити еве нужне врсте цвећа Тако ће ти кишобрани и сунцобрани при суеретају говорити, па су Американке шта више и читав речник направиле: Кад се брзо отвори а врх горе окрене, значи: интересантна си ми. Кад се брзо затвори а врх горе окрене, значи : Ниси ми се допао. Отворити кишобран или сунцобран, кад је доле врх окренут, значи: Не желим се упознати, а затворити са врхом доле окренутим значи потпун одговор на горње: Ни ја—. Наслонити затворен сунцобран на десно раме каже: Чувај се, пазе на нас. На исти начин а на лево раме значи: Ухватили су нас. Отворити мало напред, држати и полагано окретати значи: пријатна си ми. Брзо окретати значи: Ја те љубим. Затворити и поштапати се вели: Смеш ме пратити. У обе руке узети га, косо га напред држати и уз хаљину притиснути значи: Ходи к мени. Загворити и узети под десно пазухо значи: Да! А под лево: Не! Затворити и на десно клатити значи: Збогом! А тако исто ал на лево: Хајде за мном! Мора се добро пазити, да се не измешају значења; јер таква измена може сиротог љубавника у неприлику довести. У осгалом нису нужни Американци, да љубавницима завађају нове и нове начине разговарања. Свакога научи срце. (Кодико је излазило листова у Италији год. 1884) У Италији је излазило 1884. године 1298 новина, дакле једне новине на 22,350 становника. Од тих новина излазило је у Пијемонту 186, у Лигурији 47, у Ломбардији 219, у Венецији 91, у пређашњим кнежевинама 105, у Умбрији 14, у Анкони 36, у Тоскани 153, у Лацијуму 176, у Абруцама и Мализи 25, у Бенапелинској 96, у Апулији 32, у Базиликати 5, у Калабрији 29, у Сицилији 76, у Сардинији 15. — Највише излазе у Риму, 161, затим у Фиоренцији 75, у Милану 131, у Турину 95, у Болоњи 83, у Напољу 48. У Риму долазе једне новине на 1866 становника а у Напољу већ на 10,298. (Историјске лепезе.) У Мадриду се неки дан па лицитацији продавала збирка ретких и скупоцених историјских лепеза. Сам илустровани каталог стајао је већ 125 Франака. Лепеза једна од слонове кости, на којој је била насликана „Цитерина слава", продата је за 3675 Франака. Та је лепеза пре била својина кнегиње Аделајиде Савојске. (Испупила му се жеља !) У малом неком друштву, које се ономадне састало на пријатељској вечери, морао је сваки гост приповедити, како је провео летње и јесење месеце, јер се друштво није видило бар но године. Са мање или више

хумора приповедао је један мушкарац за другим о својим путо вима, о малим сплеткама, што их је доживио у овим или оним илиџама, о лову, о несрећи у игри итд. Најпосле дође ред на барона Р. Тог су сви познавали као мало ексценгричног човека. Обећа ти тај, да ће приповедати нешто мало, што га је занимало више него све остало, што је за последњих шест месеци проживио. Овако је то исприповедио: Јесенас сам био на свом добру. Ходам тако једаред ујутру по башти, запалио смотку гга пушим. Наједаред чујем, где се три моја млађа нешто живо диванишу а сномињу и мене и моју жену. Густо ме је жбуње скрило испред њих, те сам тако стао прислушкивати. Кочијаш вели: „Само да једаред у веку имам толико новаца, колико нам господар потроши на дан, еј, ала би се то лепо проживило." Трчкало вели: мени с.амо Д а Ј е једаред ручати 8а његовом трпезом! А Антонија баштован уздане: „мени то није ни крај иамети: мени само да је један једини пут пољубити госпођу! 4 Сад ја изађем иза жбуња, они се престраве а ја им смешећи се овако рекнем: „Случајно сам дознао 8а жеље вам, па ћу вам их и иснунити, ако вам је стало до њих. Јоване, ја сваки дан трошим триста Форинти, ево ти три лепе нове стотинарке, потроши их! Гавро, ти се баци у лепо руво, на подне ћеш бити мој гоет. А ти, Антоније," — галантни је баштован сав дрхтао а ја сам се пожурио, да га умирим. — „Твоја жеља показује, да имаш укуса и доказује, да си иојетичније нарави, него твоји другови Вечерас ће у десет сахата моја жена бити овде на овом месту и туда шетати. Како су вечери већ иоладне, то ће се увиги у белу мараму, што Је обично носи, кад се шета. Ја ти допуштам, да ју онда пољубиш, дакле се спреми, али само нчпошто да дозна твоја жена, јер знаш како је љубоморна па ће те скупо стати шала!" Кад се донео ручак, морао сам послати по Гавру и силом га довући у трапеварију, јер нипошто није хтео да дође а није сео ире ва трпезу, док му нисам вапретио, да ћу га везати за столицу." „А баштован?" повикаше сви. „Баштован је пољубио своју жену; ја сам јој рекао, шта је у ствари, те се она увила у белу мараму. У одмену ва пољубац доОио је сирома Антоније тако громку ћушку, како само љубоморна жена може пришити мужу. (Шта треба за један килограм меда?) Александар Вилсон из Дублина саопштио је пре кратког времена занимљивих ситница, колико има шећера у нектару разних биљака и о жетви, коју прибирају разни инсекти, који мед носе. Исти је господин прорачунао да у 125 цветова детелининих има до 2 грама шећера, по томе за 1 килограм требало би 125.000, како пакусваком детелинином цвету има до 60 ситнијих цветића, то би требало нектара из 125.000X60—7,500.000 цветића, па да се добије један килограм меда. Како пак у 100 делова меда има 75 делова шећера, по томе за један килограм меда треба управо у округлом броју 5,600.000 цветића; из тога излази, да пчеле из једне кошнице морају мало по мало толики силан број цветића обићи, па да накупе један килограм меда.

АФ0РИСМИ. (Старо-грчки.) Ко се диви туђој врлини, доказује, да и сам има врлина. Темистије. Бољеје ослободити кривца, него осудити човека невина. Антифоп. Уживај своје благо, као да си близу смрти, а штеди га тако, као да имаш још дуго живити. Мудар је онај, који