Stražilovo

603

СТРАЖИЛОВО. БР. 19.

604

рох, Чеси: Свебох, или Својбох, које се име и данас местимице сачувало. Додамо ли тому и наше: „мајка зеаља", онда би добили исто, што у Грка: ХЈгапоа и Сгаеја а то опет значи: н е б о и з е м љ у. Оваково схватање божанствених бића досиже у прву добу, предисторичку, када сви арски народи беху у заједници и једнако вероваху. ГГа као год, што су ови доцније имали више богова, у којима су оличени појави дела једнога бога, тако и код Словена постаде од једног бога више богова, те је сваки тај имао своју функцију, а све скупа функције беху допре оличене у једном бићу, које је дрмало свим појавама природним, које је опажао род људски. Овде мислимо посебице арске народе, међу њима и нас Словене. Да видимо у кратко како је са вером код неких арских народа. Стари Индијанци су у своја прва времена поштовали природу и њезине појаве, који су по човека били повољни и неповољни. Само нису мислили за те појаве, да су то баш богови, него да су нека виша бића снажнија од људи, па су се сгарали, не би ли им били у помоћи, а веровали су да има добрих и злих бића светлих и мрачних. Они су људима од добра, а ови од зла, најстарији и најмоћнији светли и небесни Бог је био Индра, који је живео у небесним висинама, а ужасно оружије му беше г р о м о в н а с т р е л а а то је муња. Он беше бог плавога неба. Нуз њега су били Марут и Вају, брзи ветрови, који му помагаху разгањати црне облаке, којима је најсилнији Врит р а небо помрачавао. А најстрашнији од богова ветрова ма да су ови добротвори роду људском, јесте ужасни урликало Рудра, који иде пред Индром, кад овај хоће да покрене буру, која доноси собом плодоносну кишу, коју опет хоће да задрже зли и човеку непријатељски богови. Међу боговима светлости поштовали су Индијанци осим Индре зорину румен на небу а звала се: У ш а с, кћи сунца и неба, која је отварала врата небеска и излазила је кроз њих на колима а у њима су биле упрегнуте црвене краве. Поштовали су бога сунца, којега зваху Сурјом. Његова су кола вукла седморо црвених коња. Њега су поштовали и у разним именима, или као бога, који ироизводи и рађа (Савитра), или као бога, који рану даје. У старих Индијанаца беше још један бог богова, бог, који је и над Индром царовао, бог врло силан, који се зваше: В а р у н а. Он је свет сгворио и дао је вечите законе које морају слушати не само људи, него и сами бо-

гови. Он је звездама пут одредио и свакому бићу својство. Иазио је род људски како живи, живи ли по правди или греши, а оне који би законе прекорачили, казнио би болешћу, па и смрћу, опраштао је онима који се кају, тепшо је у бризи и невољи. Он је управо био једини бог, каквога ми себи данас замишљамо. Народ га опет за то није могао јасно схватити и разумети, него је помишљао више на оне богове, којих су дела осећали. У кратко да још једанпут рекнемо: Стари Индијанци су обожавали природне појаве, па су у њима себи замишљали виша бића, као нека божаства, а имали су ипак једнога врховног бога — богова. Као год код Индијанаца, тако исто и код другог арског народа: II е р з и ј а н а ц а наићи ћемо на идеју о јединому силному богу, који је створио небо и земљу и оно што је добро за људе. Тај највиши бог звао се АћигаМагс1а Аћига значи господара а Маг<1а мудраца. Онога дакле, који много знаде, многу мудрост и моћ има — то је свемоћни бог. Из те бактријске речи посгала је доцније персијска реч: Ормузд Аурамазда је невидими бог. У почетку је створио шест виших бића и та је себи као бесмртна придружио. Та су бића за добро. Ево их: добри дух, чисти, краљевство које се пожелети може, потпуна мудрост, здравље и бесмртност. За овима су нижа бића или као неки богови: бог сунца, бог ветра, духови воде, ватре и звезда. Било је и бића зла. Но о свем том доста, јер из овога пгго до сад споменусмо из веровања и овога члана арске породице, дознајемо да је и овај народ поштовао природне појаве и њих обожавао, замишљајући у себи поједина дожанства која управљаху тим природним појавама, а врх свега вероваху у једнога врховнога бога-богова, који је све створио. Највиша веровања у природну моћ и њезине појаве, које су оличене у виду божаства наћи ћемо код још једног арског племена, код г р ч к о г народа. Стари Пелазги, а ту мислимо прастаре Грке, са страхом су поштовали природу и њезине појаве. Из ових створише Грци доцније виша бића, богове, којима дадоше имена. Најстарији богови били су Уранос, а то значи небо. Он је муж земљин, коју замишљаху као богињу, и кад ову својом топлотом и влагом овлажи н е б о, рађа она друге створове. Други бог беше Кронос, кога светкова-