Stražilovo

723 СТРАЖИЛОВО. БР. 23. 724

СУЛАМКА.

ЖАЛОСНА ИГРА У ПЕТ ЧИНОВА. НАПИСАО ФРАЊА КАЈМ. ПРЕВЕО ВЛАГОЈЕ БРАНЧИЋ.

(Наставак.)

ПРИЗОР ПРВИ. Бен Јохајева кућа. Мрачна еоба. Излазак десно и лево. БвН Јохај (ивлази напред.) Гле! Све се свети. Мисли од некад У мени ничу као бурни плам. Друговах с Урјом, кад-но Давид цар Бацебу, жену овог, заволе. И страст је расла. На то рече он И сад ми зује речи у уху —: Филишћани се дигли, пале рат: Еј, Бене, брзо! Дођи у помоћ! Рачунај, шта ћу? Узми печат мој, Па пиши Урји! — Шта сам писао? Би таман доста: Урја умуче, Ућута вечно. Она грозна смрт! Бацеба оста цару удова. Бадава народ љуто проклиње: Њу Давид води — с њом да царује. Ниткова мене! Побру жртвовах, Па то ј' сад милост! Баш сам постиг'о! Ни „хвала" није никад рекао. Давидов синак, рођен с Бацебом У ломном браку — овај Соломон, Што оте круну после Давида: К'о ислуженог пса ме гони сад! Он зна за стари родитељски дуг, Па мене мрзи, чак и страхује. Пре, кад му рекох неки савет благ, Он дрекну на ме: „Чувај главу, бре!" Кад видех, шта је, свикох ћутати. Ја вредим њему кол'ко мрачни сен Од оног дела грозног скрнавог И друго ништа. Жено, жено, ох! (После почивке.) Да роб њу шиба к'о животињу! На моје очи бише је на смрт! Изругаше је, срамно пљуваше! Рахило бедна! Тешког јада мог! Ливан срамоте сад ми тишти груд. Да царев скиптар посга палица, Да мене кроти! Прођем путем куд Кроз Јерусалим, тајно, умотан, Сав свет се руга, пружа на ме прст —

К'о вели: паз'те; децу краде тај! (После почивке.) Кад лежа ту Рахила на смрти (Неко лупа.) Сва изнурена, бледа, на издах, Док мога само болно јецати Тада се сетих Урје. — На ноге! Осветићу те. Боже, онај дар, Што сиротану икад закидох, Ухиљадићу ако своју жеђ На клетом цару пуно заситим. (Лупа бива јача.) Шта? Гост? Сад, доцкан? Ко је? (Отвара врата те улази Јеровоам, умотан и стрелом ловачком оружан.) ИРИЗОР ДРУГИ. Јеровоам, Бен Јохај. Јеровоам. Је-л ту Бен? Он овде живи? Беп Јохај. Овде. Ево га. Јеровоам. Опросги, што те као човек стран У глуву поноћ узнемирујем. (Обзирући се.) Ту неког жале? Ни ја не певам; Баш слажемо се. Бен Јохај. Овај познат глас, Тај стас, тај лик? Јеровоаме, ти? 'Ги овде? У то доба? Јеровоам. Јесте, ја. Ја, Бене. Кажу, ти си злотвор мој, Ти радиш, веле, да ме убијеш Но не верујем. Ево руке, на! А кам' Рахила? Је-л се придигла? Ил' сам си? Имам с тобом важну реч. Бен Јохај. Рахила, питаш, је-л оздравила! Је-л подсмех то? Ко умре, оздрави-л? Јеровоам. Тако ти Бога! Грозно! Умрла?