Stražilovo
767
СТРАЖИЛОВО. БР. 24.
768
——
Г Л А 0 Н И К, (Матица Српска.) Састанак одбора ва иБдаваље „књига за народ" иа вадужбине Петра Коњевића 5. (17.) јуна 1885. Били су: Иотпредседник Световар Савковић и чланови: Ђ. Рајковић, др. Ђ. Дера и секретар А. Хаџић. — Др. М.Јовановић Батут подноси ва „књиге ва народ" своје дело под насло. вом : „Буквица здравља." Чланови Св. Савковић и др. Ђ. Дера, кпји су то дело прочитали, препоручују га ва народну библиотеку, пошто је ивврсно написано у сваком погледу. Прима се ва II. свеску в Књ1дга ва народ" и писцу се одређује у име награде 20 Фор по штампаном табаку. — Пожуриће се члан Стеван В. Поповић, да пошље обећани прилог за народну библиотеку : „0 доброчинствима и вадужбинама у опште." — Андрија М Матић подноси 4 чланка из Смајлсове књиге „Штедња." Чланци су: 1.) Вредноћа; 2.) Какве су навике у штедње; 3.) Примери штедљивости, и 4.) Шта вреде ситнице. Сваки од тих чланака целина јеваоебе и ивнеће сваки око 2 шгампана табака. Уједно јавља, даће ва који дан зготовити још четири главе ив поменуте књиге Смајлсове, и то : 1.) Не пружај се даље од губера; 2-) Велики дужници; 3.) Богатство и доброчинство, и 4.) Како паметно да живимо. Споменута 4 чланка издају се на оцену цотпредседнику Св. Савковићу и члану дру Ђ. Дери Здравко Рајковић ив Београда у подужем свом писму труди се да докаже, да је његов превод дела: „Одело и станови у односу према вавдуху" добар, а и да сама ствар васлужује, да уђе у народну библиотеву. Одбор не налави ни сада узрока, да одступи од своје одлуке, донесене у погледу счоменутог превода. (Пушкипов сшшепик у Кишињеву.) 26. маја била је велика слава у Кишињеву. Тога дана откривен је споменик великом песнику руском А. С. Пушкину. Пушкин јеод 1820. до 1823. године провео у Кишиљеву. Кратко то доба нребивања Пушкинова спада међу важније периоде његовог песничког делања. Живот Пушкинов у Кигаињеву, по речима биограФа, обележен је у повесници руске књижевности и руског унутарњег живота најсвежијвм и најмириснијим цветовима Пушкинске нојевије; за -ге три године се потпуно развио ђеније Пушкинов и име његово пронело се по свим крајевима Русије. — Кишињевска општина поштујући спомен тих дана решила се, да му подигне споменик. Прва мисао родила се 1880. после открића Пушкиновог споменика у Москви. Кигаињевски Пушкинов споменик ивведен је у виду обелиска, на ком стоји тучано попрсје песниково. С предње стране стоји натпис: „Пугакину 26-го ман 1885. г." Са стражње стране исписан је стих Овидов: „Зд г ћс1> сб лирои с-1-.вернои, пустини оглашаа, Скиталсл а 1820, 1821, 1822, 1823, гг.
Споменик је постављен на уласку „Пушкинске алеје", по којој се, као што се приповеда, песник обично шетао. Споменик овај откривен је 26. маја о. г. у присуству многобројног народа и ивасланика руских ив разних крајева У вече је било осветљење и „Пушкинска вечер", на којој се породила мисао, да се подигне училиште са насловом „Пушкинское", или да се какво старо тим именом прекрсти. (Свечапо откривање Палацковога попрсја), које је на предлог и бригом друштва „ТЈте1еска Веведа", о трогаку града Златног Прага намештено на кући, у којој је Палацки умрво, било је у суботу 8. Јуна о. г. у 11 сахата пре подне а текло је овим редом: 1. „Сћога1 пагоДа безкбћо" од Бендла, певала је дружина „Н1а1ш1". 2. Свечана беседа свеучилишног професора дра Јос. Дурдика, 3. Беседа-вахвалница дра Стракатија, председника друштва „ТЈте1еск& Ве8е4а" 4. „8^ој1 к зуети" од Бендла, певала је дружина „Н1аћо1". Улица у којој је дом Палацков, увана је, те су тако на свечаности могле учествовати само депутације појединих дружина и корпорација а у једној је депутацији смело бити највише 3 члана
П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Српско народно нозорнште у Земуну) Од почетка овог месеца ирика8ани су у Земуну ови комади: „Дебора", „Ђурађ Бранковић", „Јевуита и његов питомац" са младом гиумицом Милком Максимовићевом ив Београда као гошћом у уло8и Шарла, и „Марки Вилмер" са Ружићем као Гајетаном и Димитријевићем као Ирбеном. (Онет нова драма Мавра Јокајије.) Критичарски одбор Будимиештанског народног позоришта закључио Је, да на прикав препоручи Јокајијин драмативован роман „Ееке1:е §у6шап1зок". Комад ће се давати ове јесени са сјајном опремом. БИБЛИЈОГРАФИЈА. Гетеов Фауст. Нрви део. Превео Милан Савић. У Новом Саду, штампарија А. Пајевића. 1885. Стр. 220. Цена ? Љубомир у Једисијуму или Светозар и Драгиња Роман Милована Видаковића. Књига прва. Ивдање српске књижаре браће М. Поповића у Новоме Саду 1885 Стр 352. Цена 1 Фор. 20 новч. Народпа библиотека Браће Јовановића Ивишла је св. 106. „Мавепа". Историјски роман Т. В. Булгарина. Превод с рускога. II. Цена 10 н. (35 пара) Добија се у свима српским књижарама. — Претплата на 24 св. ф . 3 50 (7 дин) а поједина 18 н. (40 пара) и онда књижара шаље о свом трошку сваку овеску уредно. — Излави сваких 14 дана 1 св. Новац се шаље у напред с пошт. упутницом.
САДРЖАЈ: Љељо. Песма од Војислава. — Суђено је тако. Приповетка са села. (Наставак.) — Ув Љељеве струне. Песмо Бранислава Ђ. Нугаића. •— Разни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) — Суламка. Жалосна игра у пет чинова. Написао Фрања Кајм. Превео Благоје Бранчић (Наставак.) — Најстарије српске народне песме. IV. Легенде. Од проф. Ђ. Магарагаевића. (Наотавак.) - Стрељани. Од Љубинка. — Листићи: Гласник. — Позориште и уметност. — БиблијограФија. „СТРАЖИЛОВО" И8ла8и сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је б Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукописи се шал»у уредништву а претплата администрацији „Стражилова 44 у Нови Сад.
СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИ^А У НОВОМ САДУ>