Stražilovo

777

778

Колико пута прекардашио Ранко! А Соса је онда увек најбоље рачунала. Добра је рачунџијница! Није то баш ни рђав посао! III гета, ако Ранко престане Соси долазити! А престати мора: ето жени се. Отац и мати одвраћали Ранка, да не иде Соси. Шта ће он тамо сваки час? Па шта ће и у тежатник? Доста је за њега недељом и свецем. Слабо је помагало. Па иек не иде сад бар. Није ред. Нека се штимава. Шта ће свет рећи? Ал баш сад највише и иде Ранко. За две недеље венчаће се и опет као слеп иде у биртију. Не познаје Соса Милице. Откуд ће ју тако знати, кад је из другог места. Опет зна она за Милицу и хоће баш да каже. Нашла се жена у послу. Пријатељује она Ранку. Рада била Соеа, да одврати Ранка од жепидбе. Говорила му већ и говорила. Подметала и друге, да му казују. Није још помогло. Соса се досетила. Еако би било, да ожени Ранка са својом братичином из С. Не би ни то за Сосу згорег било! Сирота је, истина, девојка, та њена братичина, али врло лепа. Баш красна девојка. Ранко ју је виђао већ, па бог-ме му се и допала. А како и не би, кад се. свак, когод ју видео, чудио њеној лепоти. Мора се Соса журити. Да не буде већ доцкан ! Колико је Ранко грчао сваки час Соси, толико га она још више призивала. И она и муж јој пунили Ранку главу којечиме. Приповедали му, како се Милица волела са елугом у оца јој. Па онда, како Милица неће за њега, за Ранка. Мати ју натерала. И то баш због тог, да јој кућу не осрамоти, да не пође за слугу, за неприлику своју. Додавали су, зашто баш да он, Ранко, тако красан момак, да Јовићеву кућу извлачи из срамоте Није то Милица заслужила! А није баш никаква ни девојка. Да јој није оне сермије, била би последња у целом селу Овако има, па одмах је на гласу девојка! Сад је тек пуцало Ранку пред очима. Сад тек зна, зашто је Милица онако невесела, откако ју он испросио. Сад се тек сећа, што се девојка од ускрса тако губи, што гине и вене. Нашло се још злих језика па Милицу из рачуна оговарали. С |уша Ранко тако а свс му се мути по па-

мети. Све се више бори. Колеба се. Није на чисто сам са собом. И би и не би. Излазила му пред очи и његова девојка а Соса непресгано хвали своју братичину. У звезде је кује. Није само, да је хвали, већ је и у госте донела. Нека је ту. Нека је Ранко гледи. Нека види још добро ту дивну девојку. Не мисли Ранко на њу баш много и опет двоуми. У том пукне глас, да је Милица пала у кревет: поболела се. Јесте, Милица је слаба али је на ногама. Свет изнео, да је легла у кревет а Соса једва дочекала. Приповеда она, где кога ухвати, како је Милица у јектици. Ранку још није рекла. Чека и вреба прилику. Скоро ће му казати. Та где би он узео нездраву девојку! Чуо је Ранко пре него што му Соса приповедила, али није ни она с ума сметнула. 1Га још како је накитила. Не уме то баш свако. Сад је Ранко био на чисто. Дошао је од Сосе зле воље. Љутит рекао оцу и матери, да врате сутра све дарове Миличине. Он квари. Неће да ју узме. Не треба њему девојка под фалинком. Огац и мати да искоче из коже. Не даду ни прословити. Како би се они тако срамотили! Ето направили већ и толики трошак, па сад да се поквари. Нек се Ранко још размисли. Нек чека још који дан! Не помаже ништа. Рааво вели, не треба да се више размишља. Он је већ смислио. Сутра дан говоре родитељи. Не асеи ! Ранко каже, да ће сам поручити па и дарове вратити. Шта ће? Отац и мати немају куда! Упрегну коње па управо Влајку у Б. Рекну му, шта је у ствари. Не би они, боже сачувај, кварили, ал њихов деран неће Напунио му неко главу а они не могу, да му избију то из ње. И проводаџијница се нашлу у запари. Било у ње чак и суза. Није шала, тако се обрукати код куме и кума. Но чује, да друге гшмоћи нема. Ранкови родитељи вратили се а Влајкова жена однела дарове Милици и њеној матери. Рекла им, шта је и како је. Па додаје, да Ранков отац и мати не траже своје натраг. Поклањају Милици, несуђеној својој снаји. Они ју воле и волиће ју увек, а сина не могу натерати, да ју воли и узме. Као да је гром из ведра неба ударио Јуцу! Тако је изгледала. Укочила се од чуда! Не мож