Stražilovo

1157

СТРАЖИЛОВО. БР. 37

1158

га је и увредило мало, што је Арса њега обишао. — А шта би ми, реци, ишли у В. Ето, написаће, реци, и Спира ту тужбу — прихвати ђођа опанчар. — Хоћу, хоћу; за што не би? — једва дочека Спира. Није прошло ваљ'да еи три дана, — тужба готова. Људи се баш састали пред вече код Спире, да им ју овај прочита, а у село паде глас — умр'о прота! У грковом дућану још сви у чуду, ал поп Илија већ пројури онуда на коли и оде у К. Грк Спира смота тужбу, па је остави у чекмеџе. Ни коме не беше сад до н>е. Људи се разиђоше један за другим, нико не рече ни лаку ноћ, а свакоме на лицу чигаш питање: шта би проти, да тако нагло умре? На то је тек сутра дан стигао одговор. Прота ишао кући из М . . . . На друму се поп1аше коњи, извале се кола, па проту сатру. Еажу, чим су га скинули код куће с кола, одмах је испустио душу. Из сваког села је било, осим попа и учитеља, по два човека на погребу, само из Т... није отишао нико. Сваки се устезао, извлачио, и напослетку сви остадоше ва дому; само је поп Илија са учитељем био онде. Баш онога дана, кад су проту сахранили, нометалв су т—ћани крстове на тужбу против поп-Илије, и одлучили су, да ту тужбу однесе владици грк Спира, Неца кројач, Јова бербер, Арса Шалајић и Панта Рибарев. Изгледа, као да је и грк-Спиринога масла било у томе, што' т-ђани нису ишли на погреб протин. Он је мислио, могу му покварити сав посао они, који би отишли онамо, јер, ко зна, са каквим би се уверењем вратили из К. где су сви попови били из целог протопопијата. За то је он и предложио био, да Неца кројач и Панта Рибарев иду на погреб, а ови су имали повода, да се не приме те почасти. Е, а кад ови неће, онда је и другима лако се било изговорити, за што не могу да иду. А- зар оно није било без рачуна грковога, што су баш на дан погреба протина подписали тужбу? Хе, хе, — грк је познавао своје људе. Памтио је он још добро, како је поп Илија без по муке осујетио његово протестовање против Јефте Ижичића, па се чувао, да не прође опет тако. За то је и мислио у себи, нека људи само подпишу тужбу, а он ће је

онда макар и сам поднети владици. А ово је била најбоља прилика, да се људи „сложе," Поп Илија чим је дошао кући са погреба, одмах је чуо од Пере звонара, шта се против њега свршило; а Пера звонар је то све чуо баш од самог грка. Овај, кад је имао подписану тужбу у џепу, хотимице је говорио злурадо свакоме, како ће скорим и поп Илија за Јефтом Ижичићем; а говорио је баш за то, да и попу дође до ушију, шта је општина закључила, па да се —- вели — једи. Само што поп Илија није баш много зарезивао те гласове!... Елем, и депутација треба да иде већ владици. Није право, да њих петорица путују о своме трошку, кад се ради у име целе општине. У црквеном сандуку има до душе новаца; јест, ал како ћеш доћи до њих, кад је сандук код попа, а и један кључ је од сандука у њега. Да се разреже на главе и покупи, — од тога нема тежег посла Договарало се и договарало, док на послетку не рече Јова бербер: — Па знате шта, људи? Ето нек Спира да у зајам, па кад кренемо попа, онда ћемо му вратити из црквеног. Спира стане на то трти нос, а не зна на брзо да одговори. Људи пристану сви с места на предлог Јове бероера, а грк у забуни шта ће, него обећа, да ће он предујмити трошак, ал да му се присутни на писмено обвежу, да ће му га вратити, било из црквеног, било из свога. — Та шта ће ту на писмено! — вели Јова бербер. — Доста, кад ти ми сви обећавамо, да ћемо ти вратити. Само ти гледај, да кренеш попа. — Ваљда га нећу кренути ја сам, него сва општина. — Та да, ал ти си почео. Да није тебе, ми се не би ни лаћали тога посла Грк Спира виде, где и остали климају главом на те примедбе Јове бербера, па се побоји да се не растопи опет цела ствар, те хтео, не хтео, — пристане дакле, да он предујми сав путн игрошак опако, као што је предложио Јова. Сад је већ лако било одредити и дан путовању, и — депутација оде са тужбом владици. Владика их је лепо примио. Грк Спира је још лепше испричао све жалбе општине, па је на послетку изразио, да они не желе ни више ни мање, него да владика премести поп-Илију на другу парохију. — Ја ћу прочитати ову тужбу вашу, —