Stražilovo
1211
СТРАЖИЛОВО. БР. 38.
1212
бити тако — са свим је оправдана, и ја мислим, да би се општи лист ораховачки могао узети као доста поуздано сведочанство, да је био наследник Макаријев на столици иећских патријараха Герасим, а Антоније — синовац великог везира Межмеда СоколовиИа — да је, као што Герлах тврди, у то време постао охридским архиепископом. Мало ниже испод имена Герасима патријарха има ситним скорогшсним словима познијом руком написано ово: „Иоменн Госнодн кл 1|Д(>сткн сн км:е 11|>6НЈД6 ИСД1Ш16 ГОСПОДАрб II 1|Ар6 IIЛIII6 Кћ 1|Д()СТК11 011 кћСбгдл н 11Ш116 и и(|11сно п ка кекн кеконк амннк. Ораховички су калуђери овим општим листом којегде сабирали прилоге својој обитељи и у љ бележили имена приложника; то се види из овога ш то долази. На другом листу пише уз десну ивицу „Крка монастирв", и на целом том листу, па и на трећем, забележена су имена јеромонаха (48 на број). Из манастира Дреновца " записан је јеромонах .ДптомТе. На четвртом листу има забележен „ монлстнјж Копанк и јеромонаси: „ГгенддУа, 1акнф|, н Мат#бн. На другој страни 4. листа. и на 2. страни 5. листа помињу се два јеромонаха и више мирских имена. Друга страна 5. листа има ова имена јеромонаха манастира „Марче ." : „Марма, Рафанда, Прохора, веодосТа, Гетргна • (И на 21. листу забележени су јеромонах марчански: ,Д|шпш н 1оенф и јерођакон: ,,Дм1нл1, .) На 6. листу помиње се Збег Дервеиски. У старо време било је то велико село у Нодравини, и у њему беше црква посвећена покрону богородичину. Становнике је тога села спахија, на крају прошлога века, растерао. — Црква је та најпре преобраћена у магазин, а сада је коњушница. На месту где је било то село, сада је стаклара. Друга страна 7. листа казује нам поименце 6 јеромонаха манастира „Милешева ." (И на 15. листу помиње се један јеромонах тога манастира.) На другој страни 8 листа стоји име „Мдкарша јером. манастира „Гомнрп. (И на 53. листу забележена су неколико калуђера тога манастира,на име: „Макарне, Раканаћ, Макарна. Лист 9. казује 38 имена јеромонаха и једно име монаха манастнра „Кнншннце, у Босни. (И на листу 22. има записан манастир „Гнншннца с 14 јеромопаха). На 12. листу има забележен мднастнр „КогЈоуфа (у Босни). Ту сепомиње игумаи Лошлчи, и 23јеромонаха. (Такође на листу 19. забележено је 15 јеромонаха манастира ,,.) Друга странаистог листа помињеЗјером манастнра 1\нша >у Босни).
Тринаести лист има забележене јеромонахе ман. Гомн®нн1|б*) (у Босни), њих осам. Манастир „Хоиово и стоји забележен на 14. листу и нод њим име једног јеромонаха. (А и на 91. листу забележена су 2 јеромонаха истог манастира.) На 15 листу има забележен један јеромонах манастира Шишатовца. „Монлстнрг, Рауахћ иаходи се забележен на другој страни 22, листа. Ово су му били јеромонаси: „Мнннвхћ ГрнгорТе, Соака, СофронТк н бкћенне, На 23. листу помиње се проигуман ијеромонах ^ћнпанћ монастнра „Ракокца. „Нканћ монастнрћ налази се забележен на 26. листу, и имају записани код њега ови јеромонаси: „ИТћТфорћ, ЛнтонТа и још једно име, које се не може добро прочитати. На истој страни забележена су три јеромонаха манастира „Грабовца ." Друга страна истог листа има забележена имена мнрмана из „ Градшиког Шанца." На другој страни 28. листа налази се овај запис: „РбУб МартТпг, МТхааокћ сннћ дд гокк кпнг« шпракн /д (оунијј д«ш«, н даде м. аспрн. Лист 29. и 30. казује поименце преко 50 монахиња, не зна се којега манастира. (На 30. листу има још забележено „(Оскеуко поме: а на 32 листу „Бауко под«пакћ№. ,,Моу\ауко поаге и село „ Лиаова " забележени су на 33 листу. На 36. листу чита се село Магадиновац, које је било близу Читлука (добро манастира Ораховице). Сада је ту спахијски мајур. Село „ Хелчин гази " забележено је на листу 52. „Иошеншо Н0Д16 забележено је на листу 56. На 65 листу пише: „К « у е та © К а м с н г ра да н и)1|а В«уетТ'на. Поред села Камепске (у Славонији), 2 сахата на запад од Пожеге , имају развалине Каменграда. То су били двори, као што народно предање казује, јунака српског Вучете. Сеоце извише Каменграда (Каменске) зове се по имену његову Вучијак. — У Каменску је сазван из манастира 0раховице 1700. на св. Андрију велики сриски народни збор, који је, утицајем патријарха Арсенија III., одрекао покорност наметнику владици Летронију ЉубибратиИу. У позиву на овај збор речено је, ко не дође на зборно место, да ће се метнути иод проклету гомилу, а кућа његова да ће се предати огњу.*) На лисгу 66. находе се приложници из градова Темишвара и „Стгонногг, Кеанграда . *) У Вукову Рјечнику стоји: Гомеља манастир у Восни. — „И Гомељу на граници сувој." *) Гледај : Агс1иу Шг бзкегггехсћГзсће Сгв8сћ1сћ1;е XXXVII., Х^јеп 1867., стр. 1X4.