Stražilovo

1241

СТРАЖИЛОВО. БР. 39.

1242

дећи, као гато споменух, да су сви српски јепископи били тада прогнани са својих јепархија!! Ко је мало дубље изучавао историју српске цркве, зна, да су до 1766. г. били српски јепископи на јепархијама у опсегу пећске патријаршије; а већина до 1776 г. У потврду овога навешћу српке владике: херцеговачког Стефана Мркоњића (Милутиновића) родом из села Мркоњића у ГГопову требињском округу, који је био на својој јепархији не само 1766., него једнако до 1776. г. Умрво је у својој резиденци манастиру требињском Дужи, и ту сахрањен 1777. г.') Тога је времена дошао у Херцеговину први грчки владика Антим. 2 ) Да је у Херцеговини на јепархији био споменути српски владика и у вријеме укинућа пећске патријаршије, свједочи и једно оригинално писмо братства хиландарскога, које је писано споменутом владици у Дјжи ради милостиње 1765. г. 3 ) У Сарајеву је био српски владика Висарион од 1690. до 1708. г., који је умрво у Житомишљићу у Херцеговини. 4 ) На молбаници султану Мустафи III. за укинуће пећске патријаршије стоји потписан Серафим босански, а не Висарион. Али су и онда, као и данас, бивали у Босни по два српска архијереја. Те су једни потписали ту молбаницу, а други нијесу. Упућује ме још и на XXII. Гласник и у њему на писмо црногорскога митрополита Саве, који је писао митрополиту московском Платону, казују !)и у њему, да су сви српски јепископи прогнати и остали без јепархија и т. д. И то нрикривени писац узима за доказ, да су на српским јепархијама у вријеме укинућа пећке патријаршије били грчки јепископи! ? То је писмо Савино писано 1776. г., дакле равно 10 год. по укинућу пећске патријаршије. А то је

*) Срп„ далм. магазин за 1850. г. ст. 166.

2 ) Срп. далм. магавин за 1848. г. ст. 169.

3 ) Срп. далм. маггзин за 1850. г. ст. 161.

4 ) Гласник ХХХУШ. ст. 188. Биоград 4. септ. 1885. о - е == нез -

најјаснији доказ, да су српски архијереји били на својим јепархијама не само у вријеме укинућа патријаршије, него и послије 10. год. А прикривени писац по својем тенденцијионом рачуну преноси то писмо на 1766. г.!! Он тијем изопачава неоспорне историчне факте, само да би мене покудио! По томе може се цијенити и оноњ егово насртање и измишљање „плагијата!" У томе писму црногорскога митрополита, гдје су побројана имена српских јепархија, с којих су прогнати српски јепископи, стоје и херцеговачка и босанска. А ето наведох неоспорне факте, да су владике тијех јепархија тада били на њима и у власти. Према овим јасним фактима, тада још нијесу били прогнати сви српски јепископи, него само поједини и то они, за које се сумњало да су били у договору с патријархом Василијем Бркићем и који су хтјели да се опет поврати пећска патријаршија. Те их је прогнао, колико зулум ћуприлића везира, толико и фанариотска интрига на Порти. Па су они у име свијех прогнаних и непрогнаних молили црногорскога митрополита Саву, као независна, да поради у Русији за помоћ, да се поврате на своје јепархије, као и то, да се поврати и пећска патријаршија. А што су у Савину писму споменуте и оне јепархије, с којих владике српске нијесу били прогнати, то је за то, да би писмо учинило дубљи утисак на митрополита Платона. Па, кад се све ово упореди с онијем, на што ме упућује прикривени писац, да се „научим", види се да он није доучио, и да је склон да другога пањка и куди! — Те није чудо, што ме таки писац напада, клевета и измишља „плагијат" ! и онда, по што сам дао свој глас у одбору са државне и историчке науке Српскога ученог друштва, да се прими и штампа у Гласнику та његова расправа с поправком гријешака, које сам у њој, читајући је за реферисање, забиљежио; а неке и усмено напоменуо у тој сједници, што је било и примљено. с= Н. Дучић, архимандрит.

Л И С Т А К. -ЕН ГЕТЕ И МЛАДИ ПЕСНИЦИ.') У Јени, у четвртак, 18. .еептембрн 1823. неизмерне вредности за сав живот мој. Сви млади Јуче у јутру, пре него што је Гете отиутовао у несници у Немачкој, треба да знају шта је рекао, Вајмар, био сам тако сретан, те сам провео с њиме јер им може хаснити. неко време. Говорио је врло значајно, за мене од Иочео је разговор тиме, што ме је питао, да ли *) Ив књиге: О-евргасћо шК (З-оекће т <1еп 1е1и1еп Јаћгеп зетез ^ећепз, "Уоп Јоћапп Рекег Еекегтапц-