Stražilovo

— Баш идем да играм с Бертом, рече Живко, па куд пукло да пукло. И он заиста устане, приступи Берти и замоли .је, да с њиме одигра који пут по дворани. Бертин пратилац погледи га чудно и на послетку јој одобри, кад се окренула њему и очима га запитала, да ли има шта против тога. Берта устане и оде са Живком у другу дворану, одмах до ове, где су седили, а пратилац њен нагне се преко стола Флоријану и запита га, да ли познаје тог господина, с којим је Берта отишла да игра. Флоријан одговори да њега управо не познаје, али да му је другар за оним столом, онај високи, са црном шиљастом брадом, код њега на стану. Још дода, да ће по свој прилицн бити доктор и Турчин као и његов што је доктор и Турчин. Бертин пратилац, трговачки спомоћник, по имену Адолф Бауер, задовољи се тим одговором којекако, ма да се на њему видило, да му баш није сасвим право. Мајстор Флоријан пак све је гледао, да му се поглед нађе са Јовановим и да овог очима охрабри и потера да игра с плавушом; али ма како навијао главу час лево час. десно и очи извртао, Јован је остао миран, и тако је морао Флоријан да напусти своју намеру. — П1та не пијеш, рече Рајко Јовану, седиш овде кисео као да су ти погореле лађе а немаш право, ииво је баш добро.. Јован узме ћутке чашу у руку и испразни је. Рајко позове послужитеља и наруче друго пиво. Међу тим се вратио Живко с Бертом, одведе је на место, поклони се и седне опет за свој сто, задовољан и весео, и одмах узме чашу пива, коју је нослужитељ таман донео. — Но, дакле си успео? запита га Рајко. Имамо ли још који 1|1и1и§ ? — Има, има, одговори Живко и насмеши се малко. — Ти баш напредујеш, примети Јован. — Град се даје на три начина освојити, рећи ће Живко, или на јуриш, или иреваром, или глађу. Први начин не помаже овде, други врло мало али трећи је најпоузданији. — Али дуго траје, примети Рајко. — Све једно, могу ја чекати, одговори Живко. — Па како си се забављала? запита за другим столом Адолф своју љубавницу. — Добро, одговори ова полако, игра прилично а говори лепо. — Само кад ти се допада, рече Адолф намргођено. — Зар верујете, да је Турчин? запита Адолфа госпа Агата. Мој Флоријан говори тек само којешта. — Та ја тако мислим, бранио се Флоријан.

— Немој ти ни мислитп, осече се госпа Агата на њега, остави то мени; знаш, да нам је увек било најбоље, кад сам ја само мислила а ти радио по томе. — А што сте заћутали, госпођице Емилија ? запита Флоријан плавушу, да окрене други разговор јер му се мудровање жене његове ни најмање иије свидило. — А шта знам говорити, примети на то Емилија, волим слушати музику. — Хајде нас двоје да поиграмо ! окрене се Адолф њојзи. Емилија пристане одмах и обоје оду у другу дворану. — Немој једнако гледати на нашег доктора, нришапне Флоријан својој жени, јер ћеш ме ражљутити. Те Турке не би требало ни пустити у Беч; само заврћу мозак нашим женама, — Ти си луд, рече му госпа Агата и окрене се на страну. Флоријан употреби ту прилику и узме од послужитеља иуну чашу нива а празну му преда, и одмах загњури нос у њу и повуче приличну норцију из ње. Берта се на то насмешила. Флоријан је чешће употребљавао такве згодне прилике и што је ноћ отимала маха, бивао је све већма „илуминиран", тако, да се госпа Агата чисто убезекнула, кад је једаред оштрије погледала свога мужа. Одмах је хтела да иде кући; али мајстор Флоријан није се дао ни осолити. Сад је он господар, гроктао је, и видиће, ко ће му заповедати, па дошао и сам султан из Цариграда. Опомена његове жене тако га је узрујала, да је устао са стола и сео у Јованово друштво. Ови су били изненађени а Јован највећма и био је чисто наклоњен да устане, али Живко се одмах упустио с Флоријаном у разговор а Рајко је реч нрихватио и одмах је наручио пива на велики јед госпе Агате, која је све пуцала и севала очима, — Но чекај само, док дођемо кући, гунђала је у себи а Емилија и Берта држале су мараме на устима, само да. не прсну у смеј. — Пијте, господин Фајгл, нудио је Рајко Јовановог газду а овај је био одмах готов, ви сте наш гост, и ми уживамо, што сте у нашем друштву. — Је л' те, говорио је мајстор Флоријан. и још да нисте Турци, волио бих вас још већма. — Е, шта ћемо, кад смо се такви родили, рече Рајко, који је знао, да многе Бечлије држе Србе па и све јужне народе за Турке. Али нисмо баш тако рђави људи, васпитали смо се у вашем лепом Бечу. — Али крв остаје крв, говорио је Флоријан. Но, у ваше здравље, господо! После још неколико чаша радо би се другови