Stražilovo

131

СТРАЖИЛОВО

132

пошље у Монаково славном Пилоти-у, да 1868. са сликом својом „ Јосиф Шпекбахер" стуии наједаред у ред првих велевештака сликара. И Росегер и Де«х»регер су данас у најбољим годииама ; а како су поникли у срцу народа, па му знају душу скроз и скроз као мало још ко, изглед је, да ће се још дуго ђенији њихови славити све лепшим и лепшим производима у немачкој књижевности и уметности. Сељачки живот алиских немачких народа је неисцрпив извор за њихово делање. Шта је Росегер, види се по томе, што неки хоће да је претекао познатог шварцвалдског приповедача Бертолда Ауербаха. Ако тима можда и диктира у перо нешто и то, што је Ауербах био Чивутин, а Росегер је прави Немац, ипак је Росегер звезда, чију светлост не може потавнити ни светлост Ауербахова. — Још 1880. изашла је у Манцовој књижари књига „ВШег уоп БеГге^ег, О-езсћгсМеп уоп Козе^ег", где су слике ДеФрегерове с текстом Росегеровим, што га је овај писао још пре, понајвише у свом „ Не1шд:аг1зеп"-у. Та је књига већ распачана, тексг отштампан у Росегеровим „Аиз^втгаћИе $<*ћг1Њеп" пре неку годину у лепом Хартлебеновом издању. Али се ево недавно иодухватио издавач Бонди, па издаје у свешчицама „Ве^ге^ег АЉит", опет с текстом од Росегера у дивот-издању. Биће 10—12 свешчица у октаву са по два листа текста и по 4—5 картона од тврдог папира са утиснутим свима дојако сликама, што их ДеФрегер бојом наслика. Текст је у овом албуму, као што је дојако б*то, штампан, али ипак с неким изменама за ову прилику. Па какав је текст; какве ли слике! Кладио би се, да је ДеФрегер имао најпре Росегеров текст, па по њему сликао; или да је Росегер тек у ДеФрегеровим сликама видио прави живот свог народа. Каже Росегер за ДеФрегера читаоцима на првом листу овог албума: „ТЈпЗ зоШеб Љг аиз Деп В1Мегп АпЛегез 1езеп, а!з ше1пе Дисћ1;1#е Р1аиЛегв1 еггаћИ), 8о ћаћ1з 1ћг ^е^чзз п1сћ1} ш1П (1ег В .есћ1: а1з 1сћ Оег КипзИег 1з1з е1п ге1сћР!Г Мапп, рг је(1ет уоп ипз, л ^аз тг "игоПеп ип(1 ћгаисћеп." То исто ће без сумње потписати и ДеФрегер Росегеру; ми од своје стране само иотврђујемо. — Росегер је у нашој књижевности познат већ скоро ево десетак година, како га је први увео код нас (у „Јавору") наш сарадник П. Адамов то превађајући то прерађујућп његове приче према нашим приликама. Данас ћемо већ у сваком нашем ваљда листу наћи какву Росегерову прилику у српском преводу. И у данашњем броју доносимо ево Росегерову причу „ХЈт'8 Нв1та1}1ап(1', (коју је написао још 1877. у 9 свесци свога месечног листа „Не1т^аг1}еп"-а ирема ДеФрегеровој слици „ТЈе^гЂез Аи%ећо1}" из доба тиролског боја за слободу), као што је П. Адамов сасвим слободно преиначио према нашим приликама. Биће и ДеФрегер већ познат бар некима наших штованих читалаца. А ми ово прибележисмо, да упозоримо наше млађе приповедаче и боље на Росегера, не би ли увидели, да не постаје приповетка или слика „из иародног живота" само тако, ако се стереотипно описује коло народно, или каква туча пред крчмом, или како се овај момак или она цура заволели, као што се, а то је давно рекао већ уредник старог „Јавора", не постаје ни Бранко самим: „Опа цупа, па на ћупа!" Него је главно: схватити скроз оно, што је народ од памтивека у себи задржао од свог првобитнога живота; како и у колико се

то преиначавало временом и преиначило данас сутицајем са разним приликама и неприликама у самом народу и с онима, што су долазиле и што долазе е поља; нојмити оно, што је изазвано и што изазива овај или онај појав или учин, а не само описати голи Факат. Томе се иште потанко познавање народне душе и срца и знање свега, што је утицало и што утиче на њих. Тако пише Росегер; тако су Руси стекли своју, руску народну књижевност, коју решпвктују и народи, што имају далеко старију и ширу књижевност. Тако ћемо се и ми моћи једном похвалити са својом, са српском народном књижевношћу; а не вечито да се тешкамо народним умотворииама, па и њима се више скоро користе странци него ми. Народне умотвориие створио је дух народни својим даром и искуством; на њима зидајмо, кад тако јак темељ имамо, умом и науком даље, иначе зачамисмо, где и бесмо! Да и у нас и у томе има лепих почетака, ено приповедака Лзубишиних и Милићевићевих, вредних угледања!... А шта да кажемо о нашим сликарима? У нас је тешко бити вештак од те руке,јер се за њих траже меценати. Ми тих по готову и немамо, или их врло мало имамо. Наши сликари једва да имају прилике, да се заране сликајући иконостасе но нашим црквама. И ту је додуше широко и благодарно поље за вештака. Али да о српској сликарској школи каквој још дуго и дуго неће моћи бити речи, све су неприлике наше за то, неприлике тако големе, да о томе још ни сневати не можемо. Наши су сликари ударили, можемо рећи, добрим иравцем, колико су имали прилике да се покажу. За историјске сликаре крче пута Валтровић и Милутиновић својим археолошким истраживањем, а Ђорђе Крстић поче да пресликава народне ношње и тииове разних крајева за слике из сувременог народног живота. Надајмо се чему и од српског друштва за уметност. Шат скоро добијемо и ми српског Матјејка, "Чермака и — ДеФрегера! КЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТИ. —- Књижара браће М. Поповића издала је ово данапричу Жила Верна под насловом Мартин Пац у преводу Бранка Мушицког. Приповетка је та лепа и занимљива а преведена је чистим језиком. Штампана је у штампарији Арсе Пајевића. Цена јој је 30 новчића. — Изашле су ,-Вазпс 1Ја(Н81ауа б^апка. Уз лепу ту свешчицу појезије написао је Јарослав Врхлицки предговор, у којем саопштава занимљиве податке о животу даровитог, на жалост тако прерано умрлог песника. — Од нове године излази нов чешки месечан часопис поглавито за земљепис и народопис. Уредник му је др. Ј. Жежабек. Прва се свеска одликује одабраним садржајем и многим красним илустрацијама. Ч И Т У Љ А. На светог Јована о. г. убио се на свом пољском добру у черниговској гувернији Михајило Чајковски, пољски књижевник. Чајковски се родио 1808. на замку породичном Хаљчинцу у Подолији. Најлепша су му дела: „Козачке нриче." У нас има Чајковсков „Крџалија" у преводу Стојана Новаковића. САДРЖАЈ: Др. Јован Суботић. Некролог. — Крвава киша. Песма Вл. М. Јовановића. — х 1ича Мирко и чича Маринко. Слика из српског народног живота. Преиначио П. Адамов. — Апостол. (ПетеФи.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — За начело. Роман Милана Савића. (Наставак.) — Љистак: Туђин о митроноши песнику Његушу. (Наставак.) — Љстићи: Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу се уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.