Stražilovo

231

ОТРАЖИЛОВО

232

КАКВО ЋЕ ВРЕМЕ БИТИ?

ИСТОРИЛ СКА ЦРТИЦА 0 ТОМЕ. (Н.аставак.) 3. Ко се бар неп1то метеорологијом бавио, знаће, да се још и данас врло мало знаде о већој каквој свези међу атмосферским појавима. И проћи ће још много воде Дунавом, док се не ухвате прави закони само за најважније нојаве у ваздуху и док се не узможе казати, какво ће време бити касније, ако судимо по времену данас. Међутим прнзнати морамо, да у последње дане метеорологија јако напредује, па се можемо надати, да ће доћи и то доба, кад ће се дати доста сигурно прорећи, какво ће време бити. Мишљења о времену у две су руке. Једно је мњење, да временом управљају неке наднриродне силе и нека виига бића и то сасвим по својој вољи; друго је мишљење, да време зависи од вечитих, непромењивих закона, као што је то и са свима другим појавима у природи. У оба случаја влада дакле светом неко провиђење; разлика је само у том, што у првом случају појави у атмосфери зависе од ћуди нечије, па како тај неко мења ћуд своју, мењају се и појави: небо се ведри и облачи, ако се тај неко смеши ил мргоди. У другом случају опет сви појави збивају се по законих, који су још од искони постали и који ће вечито остати. Појави се по том другом мишљењу ређају сасвим по неком вечном плану. 1Го овом мњењу је природни закон све и сва и свудсушт. Не да се тачно казати, који .је назор од ова два бољи и тачнији и природнији, с тога се и не упуштамо, да то тумачимо. Једино стоји, да први назор у толико више мора пропадати, у колико више ум људски продире у тајне по атмосфери. Осим тога свака наука, која хоће да напредује, мора се оставити самовољи и ћуди ичије па држати се вечних и непромењених закона. У најстаријој историји разних народа не налазимо нигде правог природног знања, све су то бајке, гатке и приповетке. Исто тако и дан-данас не знају ништа много онако, како ваља, ни они народи, који су још слабо или нимало изображени. Тек кад је почело људима више што требати; тек кад се људи махнули пустињског и номадског живота па се настанили на једном месту и земљу обрађивати почели; тек кад се људи намножили и на мањи простор ограничени били; тек кад су људи теже могли подмирити потребе своје: морали се обзирати више на појаве у природи, па размишљати о њима. Тако је човек мало-по-мало стекао баш нека искуства о многим појав ма, који су у свези били са

његовим потребама или су поЈави Јако у очи падали и чешће се збивали. Искуство је човеку расло сваким даном; човек је и тумачио но.јаве, али — на своју руку. Истина искуством би се развијала наука о времену споро но сигурно, да је само није таки у почетку смело друго неиио у развијању јој. Мовек је био необразован, те није знао дати себи тачна рачуна о појавима у атмосфери ; уз то научио се већ, да све појаве припнсује само живим створовима. Тако је дошао на мисао, да временом морају управљати неки виши духови. Чим је пак човек пао на те мисли, таки је пошао кривим путем, и кад се још више одао фантазији својој, метеорологија морала је престати развијати се и напредовати. Сад већ није више говорило искуство и ум, већ уображење, фантазија, Уображење и разум пе стоје једно норед другог, и не могу постојати. 4. Сви народи старога света оваког су мишљења и веровања, Код изабраног народа, код Израјиљћана, Јехова је све и сва. Он је над сваким природним појавом и над сваким законом. Он управља свима појавима и збитијама па и са временом и то потпуно по својој вољи; и у власти му је то. Својом влашћу знао се Јехова увек послужити, како је кад требало, према приликама и какви ,су кад људи били: час је пуштао плахи дажд, час је заповедио. да сунце жеже, да спржи све што расте, час је слао благослов и све је родило, час су опет ражљућене стихије бесниле тако, да је свет мислио: дошао је страшни суд. Кад је Јехова дао заповести свом народу, рече: „Ако уживите по мојим уредбама и заповијести се моје уздржите и ушчините, даваћу вам дажд на вријеме и земља ће рађати род свој и дрвета ће у пољу рађати род свој." Но таки затим прети Јехова народу избраном, да не само неће испунити обећања свога, него да им неће дати ни кише нити да ће ишто родити, ако заповести његове не послушају: „Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас седам пута више за гријехе ваше. Потрћу понос силе ваше и учинићу, да небо над вама буде као гвожђе а земља ваша као мјед. Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода својега и дрвета по земљи неће рађати рода својега." И доиста читамо у старом завету, да је Јехова понекад и одржао своју реч.