Stražilovo

233

СТРАЖИ.ЛОВО

234

Јехова је много радио преко својих пророка, па тако вели на уста пророка Илије: „Тако да је жив господ бог Израјшвев, пред којим стојиш, ових година неће бити росе ии дажда, докле ја не речем." I Госле три године рече господ Илији: „Иди и покажи се Ахаву и пустиће дажд на земљу." Осим овог места има још много, где Јехова казни покварен народ, а има и места, где им даје сваке благодати, Јехова све може; он је свеМогућ. Чини, шта хоће и на небу и на земљи и у свима дубљинама; на његову реч постаје ватра, туча, снег, бура; на његову заповест пада снег и севају муње; он прави облаке, да из аих туча пада; пред његовим лидем дршћу горе, по његовој вољи дува јужни ветар; глас грома његова потреса земљу, глас северног ветра време и вихор . .. И у новом завету покоравају се природне снаге вољи божијој. Звезда показује пута источним мудрацима, она их води у колибу, да се поклоне спаситељу света; Христос умире на крсту а сунце помрчава, земља се тресе, камен се распада, мртви устају, на реч Христову утишава се бура, умирују се бурни таласи а спаситељ иде по језеру. Од најстаријих хришћанских времена па све до данас верује хришћанска црква, да бог управља нриродним појавима и да се они владају по његовој заповести. Зато се молимо у цркви, да бог даде кише, ако је дуго већ није било а за усеве је . треба већ, зато молимо бога, да благослови поља, њиве наше и да роде и т. д. Но ретко се управо к богу обраћамо, више му се молимо преко угодника и светитеља његових. Људи се моле. свецима а они ће се опет молити богу за нас грешне. Шта више зна се, који светитељ је вољап и кадар што измолити у бога. Еод Србаља св. Никола је помагач на мору, св. Илија громом бије а Огњена Марија огњем пали, св. Пантелија има велике врућине. Народна песма пева: Петар узе винце и шеницу И кључеве од небеског царства; А Илија муње и громове; Пантелија велике врућине ;

А Никола воде и бродове. Бог им даде од небеса кључе, Затворише седмера небеса, Ударише печат на облаке; Те не паде дажда ив облака, Плаха дажда, нити роса тиха,

Нит обасја сјајна мјесечина; И не роди вино ни шеница, Ни. за иркву часна летурђија, Пуно време за три годинице; Црна земља испуца од суше У њу живи пропадоше људи .... Још више је међу светитеље поделио Србин појаве у природи у овим редовима: Ев узеше пуње и шеницу Свет Илија грома небескога А Марија муњу и стриј елу, Свети Тома печат од облака, Аранђео јесење бријеме, А Никола на воду бродове, Свети Спасе житњега цвијета, Свети Саво леда и снијега, А Ђорђије пролетње цвијеће .. . . Наш народ верује, да св. Илија главом управља громовима, он трчи колима по небу те тако грми; он је громовник-Илија. По јужној Италији има баш у том погледу чудних ствари. Становници се тамо моле светитељима и светитељкама, да измоле у бога ово ил. оно. Измоле-л, добро .је, не измоле-л, криви су и свет их злоставља: меће народ слике тих светаца на кишу ил на припеку, те стоје тако по више дана. 5. Као изабран народ божији, тако и сви незнабошци верују, да богови воде бригу о времену. Код Грка је бог богова владао и целим светом и свима природним снагама. Сву своју моћ показивао је у муњи. Кад Зевс десницом муњу баца а левицом штит трес-е, страх и ужас овлађује смртним људма. По брежним врховима скупља Зевс влагу из ваздуха, ту је у облаке претвара па одатле онамо шаље, где свећеници кише моле. Зевс је дакле купио облаке и водио их. И данас баш наш прост народ држи, да неки грабанцијаши воде облаке; но ти грабанцијаши изгледају много друкчије него грчки бог богова Зевс. Међутим су Грци Зевса представљали више у људском облику, а тако и друге богове. Како су Грци своје богове приказивали као људе, најбоље се вади из Омиревих приповедака. Но њему се богови туку, .један другом о нревари ради; Омир пева у двадесетој песми Илијаде, како Зевс шаље богове у бој међу Тројанце и Архивце па им вели, да могу помоћи, коме они хоће, нека раде сасвим по својој вољи. Зевс улива у борце ратоборан дух а уз то од горе грми; брат његов Посејдон опет земљом тресе. Грци су имали богова много, па и за многе друге појаве у природи а не само за муње и громове: беше бог сунца, бог месеца, бог ветра.... И код Римљана био је Зевс нрви бог над време-