Stražilovo

273

СТРАЖИЛОВО

274

дина љен посланик у карлоначком сабору. Дали ће се тај споменик дићи на гробу или на ком другом месту, иије решавано. Тому пма још времена. Суботић је толико обвезао цео српски народ, да је заиста оправдано, што се општина обраћа на цело Српство рад добровољних прилога на тај споменик. Чланови одбора су тога ова господа: председник Игљат 15. Васиљевић, бележник учитељ Алекса Кузмановић, благајиик Ђорђе II. Рапавац, па Стеван II. Марковић, др. Тоша Недељковић и Панта Барјактаровић, све личности из најугледнијег дела граћанства. (Српска читаоница у Иаризу.) Наришки Срби основали су тамо читаоницу. Одборници су: Душан Савић, проФесор математике, Тихомиљ Јовановић, правник и ЈПпиро Б. Познановић, журналиста. Оправдано је захтевање, да им се српска журналистика одазове што боље, како читаоница зацело у први мах иема доста материјалних средстава на руци, па би без братске помоћи морала и пропасти. Адреса јој је: Саћтеб (Је 1ес4иге 8ег"ђе, Раг18 128, ЗЈие 84. Оеггаатп. (Прилог „фонду за потпомагање великошколаца у Веограду") од 600 динара дали су гг. Филип Ферари и Едв. Буланже из Париза; иста два добротвора ерпска су недавно приложили па српске рањенике 0000 динара. Хвала! (Иредапање о пчеларству у богословпји у Карловцима) почео је бесплатно недавно наш нознати и вредни филолог и пчелар, проФесор српске карловачке гимназије Јован Живановић. Како знамо, да нчеларски труди нроФесора Живановића већ урађају добрим плодом у народу, то се од срца радујемо, да исти не жали свог труда. Хвала му! (Српска занатлијска чнтаопица у Кршцу.) У корист осниваља српеке занатлијске читаонице у Вршцу приредиоје привремени одбор прошле суботе грађанску играику. (Веседа српске више девојачке школе), што је прирећена била у прошлу суботу, испала је лепо, како се само пожелити може Ученице су у кору уз гласовирску пратњу складно отпевале три песме, удешене за њих; прво је била Змајева „Челица" у композицији Роберта Толингера, друго стара варошка песма „Где тичице —" и треће Топаловићев карактеристични лик „Ковачу". Између прве и друге песмс свирала је млада Вида Варађанина најпре Листову параФразу на Вердијева „Риголета" па затим РаФову једну концертну полку и то оба та тешка комада са толико технике и финога ниансовања, колико се у ■ тако младе свирачице у сто случајева једаред нађе. За другом је песмоммала ученица Катица Костићева говорила Змајевог „Миша" а за трећом су песмом њих дванаест учепица сложно и живахно одглумиле за њих написану врло згодну нозоришну дечију игру под насловом „Тринаесто свечарство". После распореда се играло и лепо се сакупљена публика најпријатније забављала у својском српском кругу.

П030РШ1ТЕ И УМЕТН00Т. (Српско народно позориште) У уторак 11. о. м. приказана је била Диманоарева драма: „Дон Цезар од Базана" са Рузкићем у насловној улози, коју је при последњем приказу овде пре две године играо био Милош Цветић. Тако швалерескан и симиатичан дон Цезар, као што је наш Ружић, ретко се где може наћи, а уз-а-н> је сасвим прикладну Маритану дала вредна Ленка Хаџићева, која је баш ове године у неколико већ лепих прилика показала, да много уме. Као Дон Хосе дебитовао је по трећи пут нов млад глумац по презимену ЈЕазић ; први је пут овде изашао у „Градињи и Немањи" Мите Поповића као НикеФор а други иут у Гер-

неровом „Новом племићу" као поджупан Палковић. У сва три се иута видило по свему, да је то разборит млад приказивач, који свој иосао ради озбилшо и проникнуто а у томе га потпотаже пријатан мушки глас и јасан бесприкоран изговор. — ЧетвртаК 13. Фебруара био је дан новине за ирошлу недељу; изнесен је тог дана ирви пут Ларонжев „Доктор Клаус" у преводу Саве Петровића. Новине су ове годиие осим „Наших сељана" и „Градиње и Немање" биле досад махом преводи и то на велику жалост критичара под шифром „н." у „Позоришту" већином преводи с немачког, па се богме, са једним канда само изузетком, строго и осудио избор нреводилаца. Морао је у тим аусницијама „Доктор Клаус" унапред застрепити, али није било тако ни страшно, јер је толико бар успео да га је публика ипак лепо дочекала — охо! уиада ту у реч стенторски глас „строге критике": није комад успео, него глумци; успех је само — спољашњи. Но падобро, нека је тако!Приклонимо се мњењу те „строге критике" а да би што безбрижније могли све и сва одрећи том Ларонжевом доктору, за којега опет друга нека немачка „строга критика" с неком врстом праведне индигнације вели, да је „ири сваком ириказу пожњео иајлешни успех и већ на многим знатнијим позорницама постао комад, што у касу сипа новце", сакрићемо се за туђа леђа па ћемо иза бусије тим сигурније гађати у срце тога Клауса. „Поента комада", вели тај, за кога смо се заклонили, „у томе је, да се пропао блазиран аристократа с неба у ребра преобрази у солидна и часна газду-екоиома, само зато, што дозна, да му је таст оронуо. Свако, когод је тај комад видио, мораће *ми допустити, да то не само да није близу истини, него је директно баш невероватно; такав се бекрија неће тако лако преобратити, па чак и најљућа невоља највише ако би га натерала, да пројури себи ђуле кроз главу. Исго је тако неистинит опис доктора Клауса; такав би се лечник код својих клитената давно већ био проиграо. Па онда те силне неисказано бледе и неслане досетке и будаласте ситуације! Сетимо се на пр. само призора међу кочијашем и сељаком. Да се Љубовски плеће у посао свога господара, да болестан један сељак њега држи за доктора, то није баш сувише духовито, исто тако, као што није духовито ни то, што му ЈБубовски хоће да даде универзалну лекарију, али у том другу бопу зграби те болеснику даде пуну кашику отрова" (коднасје овде чак пуиа чаша). Па онда то иде тако с грацијом у недоглед. Одриче се и одриче, да већ ни крпице читаве не остане, па кад најпосле себе запиташ, како си се ипак могао забавити и слатко насмејати, онда мораш и нехотице себе укорити, да си од багре оних", што немаш каде да мислиш те услед тога превиђаш и најгрубље мане, и.мораш доћи до уверења, да си од багре оних, „пред које се може изнети глупост, са које човеку кика расти." Но, али да изађемо из заклона па да говоримо отворено: ми држимо, да су захтеви, којима би глума одговорити морала а да се допадне тако строгој критици, и сувише идеалисани те и неизведљиви и с тога без устезања дајемо свој глас доктору Клаусу и позивљемо га, да нас опет после кадгод разведри и застрањености нам људске забавним путем пред очи изнесе те нас шат и поучи. Са Ружићем као Клаусом, са Миљковићем као Гризингером и са Добриновићем као Љубовским зацело ће нам свагда бити мио гост. — У петак је пред нешто мање гледалаца, но иначе, одиграна стара Француска драма у 5 раздела под насловом: „Госпођа од Сен-Тропеза." Ружић (Морис) и СоФија Вујићка (Хортензија) носили су на својим плећима комад и победоносно су га преко позорнице нренели. — Недеља 16. о. м. донела је „Сабљу Краљевића Марка" са сми-