Stražilovo

275

СТРАЖИЛОВО

276

шљеним и красним табловима, живим сликама у погођеном групирању. Још да је режија са облигантом бенгалском ватром била мало умешнија те да није морало доћи до мало сувише гласних експекторација из уста слика, даље да није певап; народни сметнуо с ума, да му визије прати мелодрамска музика Јенкова, те да их је публици мало гласније саопштио био, могло би се за приказ безусловно рећи, да је био достојан самог узвипгепог предмета. Певање смо из услова изоставили не с тога, што не би међу њих спадало, него с тога, што се већ по себи разуме, да оно у данашњим околностима у народном позоришту игра свуда улогу кварише. А још је „појачан" био лик па ипак се крај све натеге није никако могло да дође до доминирања гласова над пратњом.

КЊИЖЕБНЕ Н0В00ТИ, — Вид ЈВулетић-Вукасовић са Корчуле јавља, да ће у наклади књижаре Драгутина Претнера у Дубровнику првих дана месеца Марта о. г. угледати света нова књига: „С м аилагић Мехо, пјесан наших Мухамедоваца," коју је по налогу антрополошкога друштва у Бечу забележио Др. Фридрих С. Краус. Како уверава Вукасовић, то је најдужа (има до две хиљаде сто и шездесет стихова) а и садржајем најдивотнија песма, што је у опште има у нашој народиој књизи. — Књижара браће М. Поповића издала је задњих дана ове три нове књиге:„Пет приповедака Ивана Сергиј е в и ћ а Т у р г ењ е в а" у преводу Бранка Константиновића. Тих су пет приповедака ово: „Смрт", „Надзорник", „Певачм", „Два племића" и „Јуродави". („Певачи" су у истом преводу угледали света лане у нашем листу). — 2. „В и н о г р а д а рс т в о и II о д ру м а р с т в о", које је по домаћим писцима (?) приредио за народ један виноградар (?). Са неколико слика у тексту. — 3. „II атње под облацима и над облац и м а", написао Жил Верне, (ваљда Верн ? !) превео Ђорђе Магарашевић, и „Б унтов н и ци с морског брода",прича Жила Верна, превео Брапко Мушицки. (Ова друга прича Вернова изишла је већ једаред у српском преводу под насловом „II обуњеници с а „Б у н т и-ј е" у „ Јавору " године 1880, у бројевима 49., 50. и 51. Тамо је ту причу с Француског превео Београђанин Г. Ј. Г. Мушицког је превод у сваком погледу претежнији.) Првој је књизи цена 40 нов., другој 70 нов., а трећој 30 нов. — Изашла је 123. свеска народне библиотеке браће Јовановића. Садржај је тој свесци иаставак живота Герасима Зелића, архимандрита. — С поуздане стране дознајемо, да ће Кирстеов превод Његошевог „Горског вијенца" већ о Ускрсу изаћи у Бечу у наклади К. Конегена. — У штампарији А. Пајевића у Новом Саду изишло је друго поправљено и умножено издање: „Зборника правила светих апостола, васионских и помјесних сабора светих отаца, која су примљена православном црквом. Превео са грчкога по најиовијем атинском издању др. Никодим Милаш, архимандрит.

— У Београду у пггампарији напредне странке изађе занимљива књижица: „Дечије игр ; 4, за српску децу. I. књига: летње игре. Прибрао Ник. Стојановић, учитељ. Цена 30 п. дин. — Немци су осетили потребу, да се што боље уиознају с књижевностима свију народа. Херман Хуке, књижар-издавач у Љпској, наумио је, да издаје с е р и ј у и с т о р и ј а ј е вропских књиже вности. Читамо, вели Хуке,толика славна дела славних страних књижевних великана, па треба да знамо, и које место заузимају у својих народа. Тиче нас се то, као и културно и политично стање њихово, јер све више долазимо у додир са разним цародима око нас и даље од нас. Већ и стручњацима нуждан је компендије тих књижевних историја. У серији тој означене су историје талијанске и нидерландске, па шпанске, португишке, руске, данске, шведске, маџарске књижевности. Хоће ту да се душевни живот овог или оног народа представи с обзиром и на политичне и на културне прилике његове не само по именима и бројевима година, него живим описом литерарног развитка наслањајући се на најновија научна истраживања с позитивним резултатима литерарних историјских штудија, као што требају лаичари, на које се највише обзире издавач; а ко би хтео и даљег упутства, том ће бити уза сваку свеску на руци кратагс навод главних извора у азбучном регистру ради лакшег оријентирања. Заиста вреди препоруке сваком изображеном члану и нашег народа. — Да ли ће и историја наше књижевности наћи места у тој серији, вредно би било, да наши позвани о томе промисле и пораде. И за наше потребе немамо такве књиге. Јагићева и Новаковићева нису више довољне ни за школу, а ии за народ. Крајње је време, да се та јако осетна празнина у нас испуни. Начули смо већ поодавна, да Светомир Николајевић или Светислав Вуловић, наши изврсни литерарни историчари, раде око тога. Па?

Ч И Т У Љ А. Као што се из Спљета јавља, умрво је 19. Фебруарап. р. Фра Иван Деспот, међу млађим хрватским иесницима један од најдаровитијих. Родио се у Заострогу у Далмацији године 1855., тек је дакле прешао 30. годину. Гимназијске је науке свршио у Сењу па онда је учио богословију у Шибенику и Макарској. Неко је време учитељевао, док ниједобио Сумартинску парохију на дивном острву Брачу, пгго лежи преко од Спљета. Ту се сасвим одао свом позиву и своме песничком наклону, на који га је гонила красна природа. Ту су севнуле „Ргуе јвкге", збирка песама, које доказа дају о знаменитом дару песникову, о одушевљеноме му родољубљу и дубоком мислилаштву. Студије су га одвеле на поље ФилосоФије те је прерадом Смајлсовог „Карактера" и х 1езара Канту-а „Ума и срца" дао хрватском народу ваљану лектиру н? пољу практичне ФилосоФије. И иначе је Деспот много радио ; био је међу осталим и сарадник „У1епса", у којем се нарочито допали његови путописи.

САДРЖАЈ: На гробу Јована Суботића. (С приморја.) — Вељко. Приповетка Милутина Јакшића. (Наставак.) — Апостол. (ПетеФи.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) -— За начело. Роман Милана Савића. (Наставак.) — Све је само таштина. (ГриФијус.) Превео Вл. М. Јовановић. — К народној музици. (Скица) Написао Роберт Толингер. Какво ће време бити? Историјска цртица о томе. (Свршетак.) Од Стеве Милованова. — Љстак. Писмо Једној госпођи. Написао М. С—ћ. — Љстићи: — Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Читуља. „СТРАЖИЛХ)ВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу се уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЖА У Н. САДУ.