Stražilovo

261

ОТРАЖИЛОВО

262

опште, истичемо пре свега непосредност изума, који је далеко удаљен од сваке рефлексије, што мозга, а својом младачком свежином и снажном исконости својом дугау нам чара. Та нам је исконост белодана ијасна, кад промислимо, да је народна музика, ма да потиче од појединца, израз читаве једне масе и услед тога приказује садржину, што креће читаву масу. 'Га је садржииа различна од садржине уметничког дела, које је створио нојединац. У поједином се уметничком делу «ј а» твориоца-уметника очитујена најсубјективнији начин. Народна песма напротив показује тип опште садржине, општег угађаја, те у том погледу доноси садржину, извађену из мпогих појединих субјективитета, у усредсређеном приказу опсежно општег, идеалнога «ја». У другој линији даје ритам у народној музици скоро још вигае него у гласовном обзиру израза битно прегнатним особеностима. И то ритам у ужем и ширем смислу речи. Већ у тактичном дељању мотива, јога више с обзиром на врсте такта, највише пак у градњи ставова и перијода указују се карактеристични тииови народне музике. У музици као уметности ређе налазимо оно наглагаавање арзе, гато у народној музици није ретко, даље честу оиу наглу промену у такту и неиравилну градњу ставова и перијода. Одиста је важност ритма за народну музику превелика а произлази из саме нарави народне музике. Ритам — узет у опгатој ознаци — као моменат кретања, исказује већ у свакидантњим покретима човечијим сасвим јасно, какво је чувство у човека. Посмотримо дал>е и језик двоје људи разне нарави. Наглост суследа у нзговорених речи и њиховога нагласка јаспо маркира, ма и само у опгате, особеност бића, коју условљава разлика у темпераментима. Очевидно је, да се изразивост ритма само појачава спајањем са гласом и речи.

Област армопије најмање долази у пародној музици до цртања типова, који су индивидуално оштрије обојадисани, а то већ лежи у бићу саме армоније. Армонија, која је већ последак духа, што рефлектује, не мож,е се у свом п р а в о м з н а ч е њ у у живот привести у народној музици. И ако у народној музици овог или оног народа дођу поједини карактеристични моменти с обзиром на армонију, то су онда више случајни складови, гато су ностали надоласком једног или другог гласа и спајањем тих гласова с мелодијом, него систематски уређепи и створепи акорди. Излази дал>е, да је армонијско поље у народној музици у опште врло уско и готово се ли употребљују главни трозвуци (од септимских армонија само доминант-септакорд, а н тај тек ретко). Модулација се протеже само на најсродније гласоврсте. Кад би човек хтео међу уметничком и пародном музиком да повуче паралелу, нашао би, да је обема заједничко једно врело, фантазија, обема заједнички ј е д ан циљ, остваривање идеје. Ако се та идеја као циљ приказивању уметничке музике указује идеалисана и у свим својим фазама субјективно удубљена, то би се отуд могло извести, да н а р о д н а музика не изражава идеју у дубљини, свестраном расветљењу, него као продукт моментаног Наданућа, које је далеко од сваке рефлексије, као природно нешто лено, гато носи на себи тип опгатега. Опажамо ли у уметничкој музици стварање, које је по уметиичким закопима уређено а свесно употребљујући и проничући техничка средства за најсавргаенијим очитовањем уметничке идеје тежи, то морамо тваралачки рад народног духа, пгто се у народној музици докумептује, означити као наиван, несвестан, као рад, који јеудаљен од закона и обилне технике уметничке те идеју у општости њеној гласом исказује. Роберг Толингер.

КАКВО ЋЕ ВРЕМЕ БИТИ? ИСТОРИЈСКА ЦРТИЦА 0 ТОМЕ. (Свршетак.)

6. Поред веровања, да богови управљају по вољи појавима у атмосфери, верују људи још од најстаријих времена, да има још неких тајних сила и бића, која су кадра по неке појаве својевољно из•вести па им богови ништа неће ил им и не могу баш ништа.

Ово је највише отуд, што у вери влада дуализам: ту су добри и рђави дуси, отуд онда и корисни и штетни појави у атмосфери, отуд онда благословене и штетне природне снаге; та и у самом човеку је вечита борба доброг са злим. Ово се најјасније изнаша у Зендавести, у зоро-