Stražilovo

537

ОТРАЖИЛОВО

538

је то покушала ето и данас. И морам признати, ово јој је још боље пошло за руком.' ,Ја ти и опет велим, да се не довијам, шта хоћеш тиме да кажеш,' рекох му поново. Добро, онда ћу ти сасвим просто рећи: кад си ти пре неколико часова био код мене, ниси говорио са мојом зкеном, већ са својом будућом невестом.' ,Шта велиш?' повичем изненађен. ,Као што ти рехох, твоја враголанка те је као што видиш, онет преварила.' ,Та је л' могуће? Дакле то је била она? Иа зашто ме је сад варала?' ,Хтсла је, да се увери, да ли је волеш. Али шта ме гледаш? Тек валда нећеш мислити, да ћу те сад опет ја хтети варати. Него де се ти спреми ,да ми идемо'. Тако је он завршио. А ја? Е, али немој тражити да ти приповедам, како сам се ја обрадовао, и како смо се нас двојица наизменце запиткивали. Доста то, да сам ја био брзо готов, и као што сам пре мислио, да нема од мене јаднијег створа под небом, тако ми се у тај мах чинило, да се ни на кога срећа никад није тако осменула као на мене. Е а сад ствари сто.је тако, да ћемо се сутра код Марка прстеновати. Иутем док смо ишли, признао ми је, да је онда, кад сам га ја послао, да се распита код гостионичара за моју враголанку, од гостионичара све дознао, али ми није хтео одмах да каже. Већ пошто је дознао, зашто су оне у тој гостионици преноћиле, и камо су отишле, писао је одмах некоме, у чему је ствар, молећи га, да их мало наједи; а знао је, да ће тај то извести мајсторски, и као што знаш, тако је и било. Е сад реци ти мени, како се све то теби свиди, и јеси ли .се изненадио?"

„Ни најмање," одговори му Пера. „А како то ?" „Тако, што ја то већ све знам." „А од куда ?" „Писао ми је Марко, известио ме је о свему и звао ме на ваше прстеновање. Зато сам ја и дошао." „Иди без трага. Па што си ме онда нустио, да толико говорим бадава?" „Хтео сам, да чујем све потанко, а ти знаш, да Марка мрзи говорити. Него реци ми, знаш ли ти, чега ради су Маркова жена и твоја невеста нреноћиле у оној гостионици? То нити хоће оне нити хоће Марко да ми каже." „Маркова се жена више пута закаснила од влака, кад је хтела да путује, и том приликом је Марко увек исмејао, а бога ми покаткад и накарао, иа како се оне и оног пута закасниле, то онда да би избегле све Маркове примедбе. науме да преноће у гостионици, а са сутрашњим влаком да отпутују." „Па што они од мене то таје?" „Валда се боје, да их не исмејеш." „Па добро, кад је тако, ја ћу прећутати, што сам од тебе чуо. Али сад хајдмо, они су ме иослали по тебе." „Дакле ти си био тамо?" „Та тамо сам одсео." За часак на се обојида кренуше. „Него, ЈГазо" рећиће Пера путем док су ишли, „хоће ли ваши сватови доиста бити за две недеље?" „Ми смо тако закључили, па тако ће и бити, ако бог да," одговори ЈТаза. Лаза је казао истину. А бог? Бог је добар.

БОГОМИЛИ И СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ.

џ Вуковим збиркама српских народних пе^сама, у књизи II. читамо песму: Огњепа Марија у паклу. И у Петрановићевој збирци херцеговачких песама има садржајем својим сличних тој Вуковој, а те су под бр. 312.: Сестре св. Петра, бр. 313: св. Петар и мајка му или бр. 315: Греш н а у д о в и ц а у п а к л у и друге тима палик, којима смо ради протумачити постанак. Ма да су и ове песме назване легендама, као и она у којој се пева, како свеци благо деле, ипак се пореклом својим разликују, јер ћемо им морати потражити извора на другом месту, из којега ие потече и. нр. несма, како свеци благо деле. Задржимо се овом приликом код пародне песме »Огњена Марија у паклу« и протумачимо јој садржај, који потиче из Бо г о м и л-

ске апок]>ифне књижевности, јер ћемо у њој наћи приноветку, која је садржајем својим слична споменутој песми. Осим ове приповетке има у апокрифној богомилској књшкевности и других, које нам се сачуваше. Такове су приче: о крспом дрвету. о Адамовој глави, како је Иоус плугом орао, како је цар Нробо Исуса братом прозвао, како је Исус свештеником постао. Све ове легендарне приповетке занимљиве су али и чудновате због таковога садржаја, а такова је и приповетка, како је богородица ишла по паклу. С тога мислимо. да нећемо погрешити, ако се упитамо, откуда такових приповедака у нашем народу? А кад се каже, да потичу из богомилске лажне књиге, онда треба р е ћ и к о ј у в и ш е о с а м и м Б ог о м и л и м а и њ и х о в о ј ј е р е с и.