Stražilovo

539

Богомилство је поникло у БугарсЕОЈ и раширило се за владе цара Петра, а то је било још скоро пре 1000 година. Но троје је утидало и помогло, да ова секта постане и да се развије. Кад су предњоазијске државе пропале, тада се и ирава вера подрмала, јер се нашло људи, којима се дотадање верске установе нису допадале, те хтедоше уносити у друштво људско неке новотарије. Отуда потекоше поједине секте. Споменимо Павлићане, који се тек седмог века појавили у Азији. Ови не хтедоше поштовати иконе, призивање св. духа; за крштење и причешће рекоше, да немају тајну снагу; не хтедоше цризнати јерархију и т. д. Мало но мало осили се та секта тако, да их је црквена власт њихова морала протерати, те се мало по мало из мале Азије увуку и на балканско полуострво — прво међу Бугаре, који им пекако беху на ударцу. У то време још се не беше утврдило Хришћанство међу балканским Словенима, јер се тада тек пошло правим нутем, да се уноси Хришћанство у парод словенски. Док не дођоше људи, који ће на словенском језику ироповедати народу том слово божије, врло је тешко било код њих са ширењем Хришћанства. Грци и Латини проповедали су им науку Христову на грчком и латинском језику, који ови пису разумевали, па уз њихово проповедање нису ии приањали. Словеиски је народ чувао своју стару претхришћанску веру тим пре, што нису могли веровати Грцима, који су им веру Христову проиоведали, јер су у то баш доба били крвни политични непријатељи. Ово се тиче Бугара, који су мислили да хришћанство значи толико, колико и византијско порабоћење. Све то није дало, да се ново уведена хришћанска вера одржи у својој целини. У таково време и на тако згодном землжшту јавио се бугарски свештеник Јеремија, на чије се списе тужио цариградски патријарх Сисиније, који је био савременик Козмин. Овај нак Козма био је пресвитер и последњи бугарскн књижевник старога доба. У својој »б е с е д и н а н о в о н ој ав ив ш уј у с е ј е р е с богомиљу« тужи се Козма, како су сад наишла тешка времена на бугарску земљу; народ је у великој невољи, јер је грешан и одвратио се од бога. Опомиње еиископе и свештенике, да се угледају на своје претке, особито на Григорија, Басилија и Јована (ексарха). Биће дакле да је тај поп Јеремија исти пон Богомил, који је основао секту богомилску у 10 веку.

540

Како су живели Богомили ? На ово питање одговара нам исти свештеник Козма, који каже, да им је живот био строго моралан. Били су кротки, смирени, од поста бледи, умерени. Пошто је ђаво, који је отпадник од бога и који је почетак свега зла на овом свету заповедио људима, да се ж.ене, да месо једу и вино пију, то се свега овога клопили. Нису признавали црквену јерархију, богу се молили по кућама, где се затварали и по четири дана и ноћи метанисали читајући само »Оче наш«. Прекрстили се нису, а ни крст нису поштовали, јер су мислили, да је овај богу мрзак, што је Христос на њему био разапет. Нису хтели да знаду за обичну службу и целу јерархију. За то нису ни имали свепгтеника, него су сами читали еваиђеље и аностол, који су уза се носили и грували се њиме у прса. Доказивали су, да се разумеју у иебесним стварима и да знају у напред, шта ће бити. Законе црквене су сасвим забацили, а место њих су састављали нека нова учења и бајали су неке басме. Осим оваког учења, ко.је је засецало у цркву и црквену јерархију, учили су Богомили људе, да не слушају властелу, прогласили су богу мрскима све оне, који су радили цару. Сиромашнији сталеж наговарали су, да не раде својим господарима, па су хулили богате. Ето како Богомиле онисује бугарски свештеник и књтгжевник Козма. Овакову своју науку могли су лако уиети у иарод, што је, како сиоменусмо, тек иочео нрелазити у Хришћанство, које му није још са свим јасно било. Та богомилска наука могла је тим пре продрети у народ, што су Богомили своју науку умели увити у ириче и гатке, уз које је народ словенски, особито наш, радо приањао, јер је у тим гаткама било празноверице и елемента сродна са старом вером словенском, која му је још живо у памети и у крви била. Све приче, које су Богомили измишљавали о Христу, богородици, и анђелима и иојединим светитељима, нису биле онакове, како нас о тим светим личностима учи иаша нравославна црква, него су биле изврнуте, лажне — на су их за то црквене власти прогласиле лажнима, и све оне књиге, у којима су биле такове лажне приче. Те књиге су ипак брзо продирале ународ, јер све, што је било у њима, написано је било народним језиком, који је могао сваки лако разумети, и сваки заволети. Кад је Немања дошао на владу, привржен православној вери, гоиио је Богомиле и сиаљи-

ОТРАЖИЛОБО