Stražilovo

541

СТРАЖИЛОВО

542

вао њихове лажне књиге. Еад је свети Сава утемељио српску цркву, а с њом и сриску просвету, ширећи црквену књижевиост, — Богомила је све мање бивало. Али ииак се одржали и до Душаиових времена, јер је међу њима морало бити и такових људи, који су врачали и пеке мађије чинијш, о чему се говори у Душанову законику. Свакако дакле биће, да их је временом све мање бивало у иашем народу, који је исповедао православну веру. Богомилска секта раширила се преко српских граиица, а уточиште је нашла у Босни, јер су и сами босански банови били велики пријатељи Богомилима. Тако се зна, да је иознати и славни босански бан Кулин са свом својом иородицом и са 10.000 народа примио ту нову веру. — И ту су Богомили, добивши име II атарени, били гоњепи. Највише их је сад гопила римска црква, а на челу римске наие преко својих изасланика. У овом гоњењу терала се римска нропаганда, јер се особито бацала кривица на православне Србе, нак се за тим ишло, да се гоне, и да нређу у »праву« веру — занадпе цркве.*) Пошто смо овим у неколико описали Богомиле и њихову секту, завиримо мало у лажне им књиге, у којима се, како споменусмо, задржала и сачувала њихова наука, и лажне приче, које су двојаке: .једне су легендарне, којих се ми овом приликом дотичемо, такове су н. пр. о Адаму, о крсном дрвету, о Исусу Христу како је плугом орао, о походу Богородице у иакао, како су Исуса запопили и т. д. Друго су народне бајке: о тресавицама, о нежитима, па и у ове је поп Јеремија (Богомил) умешао библијске приче. Од ове друге врсте исписаћемо од речи до речи причу о тресавицама, да би се отприлике бар упозиали са начином писања у тим лажним причама. Ево те приче: При црвеном мору стоји камен ступ, на сгупу седи св. апостол Сисиније и гледа, како се узбуркало море до облака, те из њега излазе дванаест жена дугокосих. Те жене говориле: »Ми смо тресавице, кћери цара Мрода.« Уггата их св. Сисиније: клети ђаволи, што дођосте овамо ? Одговоре му опе: дођосмо

*) Внди „Беседу" лист за црквене, школске и народне потребе, год. 1868. стр. 193, 203 и 209.

мучити род човечцји: ко иас опоји, за тим се наклопимо те га мучимо; ко јутрењу преспава, богу се не моли, празнике не поштује, те устајући пије и једе рано : тај је наш угодник. 11омоли се богу св. Сисиније: Господе, господе, избави род човечији од тих проклетих ђавола. И посла му Христос два анђела, Сихаила и Аноса, и четири еванђелиста. И почеше тући тресавице са четири гвоздена прута, задавајући им по три тисуће рана па дан. Помолише им се тресавице: Не мучите нас : где ми ваша света имена зачујемо и у којему се роду слави име ваше, од тога ћемо рода бежати за три дана, за три конака. А свети Сисиније упита их: која су ваша ђаволска имена ? Једна рече: Мени је име Тресеја. Друга каже: меии је име Огњеја; као што се пећ смолавим дрвом распаљује, тако Огњеја жеже човечија телеса. Трећа вели: Мени је име Ледеја, а од Ледеје као студени лед зебе род човечији, те се од ње не може човек ни у пећи огрејати. Четврта говори: Меии је имеГњетеја, а Гњетеја леже човеку на ребра и свија му утробу, и ако ко хоће да једе, нека једе, али у тога човека иролази из душе. Пета рече: мени је име Гипуша; ова лежи човеку у грудих, плећи гноји и излази хракањем. Шеста каже: Меии је име Глухеја; та леже човеку у главу, заклана уши и ломи главу; такав човек оглуне. Седма говори: Мени је име Ломеја, а Ломеја ломи у човека, као силна бура суво дрво, кости и мозак. Осма рече: Мени је им е Нухњеја; ова пушта оток на род људски. Девета каже: Мени је име Жутеја; Жутеја је као жути цвет у иољу. Десета говори: Мени је име Кркуша. Ова је гора од свих: крчи ручне и ножне жиле. Једанаеста вели: Мени је име Гледеја. И ова је гора од свих. У ноћи ие да човеку сна и беси наваљују на тога човека и памет му се меша. Дванаеста говори: Меии је име Невеја; Невеја је најстарија сестра, играчица, која усече главу Јованову; и ова је од свих најгора: хвата човека и тај човек не може жив бити. За овим, када изређаше своја имена, спомиње се свегатеничко заклињање, којим се по именце из човека изгоне. Толико о овој нричи, којом је доста јасно показано, какав дух провејава богомилским причама и њиховом наУ ком - г !.')0 ])1 ,е Магарашевић. 1е се.)