Stražilovo

СТРЛЖ

, штт ш 1Њ1Ж1Вност ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ,

БРОЈ 19.

У НОВОМ САДУ 8. МАЈА 1886.

ГОД. II.

ШИВИО РАДАЈА! ПРИПОВЕТКА С А СЕЛА. СРОЧИО ПАНТА »ОПОВИП. (Наставак.)

II е р а т у м а р а н о ћ у. &"ад :јг Пера дошао к себи, нрва му је реч г дМбила, да иеће више ићк у коло; седиће, вели, као и дотле, иред Миленкини пенџери. Нодељу две дана иије ни ишао у коло; али дуже није могао да одржи. И ко би то одржао! Дошао је неки на гласу хегедаш, уз кога слшра цимбалар и харфониста један па то је тако лено чути. Све троје ће свирати у колу. — Ићу само да свирку чујем, рекао је Нера матери, и ова га је на то пустила. Овога пута није дошао Пера кући мокар као први пут, ма да је тога дана киша пљуском надала; али је зато много доцније дошао. Музика је свирала до по ноћи па није могао да се од ње растане, та то не бива сваке недеље. Али ако и није било сваке недеље те особите музике, ипак је Пера читаву годину дана после тога врло доцкан ноћу а честа и пред зору кући долазио. Спавао је са слугом код марве. Слугу је митио те је овај сведочио оцу, да Нера доста рано кући долази. Чича Јова је увек легао с вечера, кад и живина, па није могао Перу дочекивати но је морао веровати слузи. 11 ера кућни крадљивац. Међутим је Пера, да би се одржао на великом гласу међу момцима и девојкама, немилице трошио у крчми Мариној. Мати му је редовно поиешто давала; али то је мало било за такво разметање. Вацао је на дуван, на вино, на карте; ко би још на то најамио? Морао је дакле ударити у крађу. Крао је из куће, најпре сам, па, кад га је слуга ухватио, навео је и њега, да му иомаже. Слуга је то чинио и с Пером и без Пере, и Пери и себи, али све на Перину конту.

Чича Јова је опазио, да је свуда његова белега, његово слово иже, али да је ране ниже. Пера се изговарао на нацове; али од кутњег крадљивца нема горег пацова. Они се хватају мишоловком и мачка их тамани; али ове сам газда мора хватати; ту не помаже ни мачка ни мишоловка. Чича Јова је вребао и увребао Перу. Световао га лепо. Говорио му тако красно о штети и срамоти. Затим му је нретио, и кад ни то није помогло, он га је истукао, и то злотворски истукао и најпосле забранио му је, да више не сме нп у коло ићи. Ово је најтежи ударац за момка; али Пера је и тај ударац одржао. Није више ишао у коло, дуго није ишао. Да му прави друштва, и Миленка је више пута од кола изостајала. У друштву њеном био је Пера готово и заборавио за коло. Накнада је готово потиуна била. Чича Јова, коме је у вољи била леиа и добра суседова ћерка, у то се и уздао. —Јошкојевреме па вама ни једном неће требати кола. Доће јесен, стећу ја снаху па ће доћи доба, кад ћу ја њу везати за колевку а тебе за њу, говорио је чича Јова. И дошла је и јесен. Рана је сасута у амбарове а вино у подруме. Све је пуно па је и чича Јовино срце нуно. Пера је о жетви јуначки радио, заслужио је, да му се то наплати. Чича Јова му је купио зелену доламу а на доламу сребрне чампраге. Али шта би вредиле Нери те чампраге, кад их не би нико видио, а где ће се боље момак показати моћи него у колу! Нека га нек иде јопг који дан, док је још на урлаубу, кад дође под пушку, па га каплар преда се узме, онда све престаје. Чича Јова је звао брак касарном а жену капларом. Знао је он рећи, кад бива „цапфеиштрајх" а кад свирка хорнистова у брачном зкивоту. Кад жена, вели чича Јова, стане мужу да свира, онда муж удара жени „цапфенштрајх" нале-