Stražilovo

648

СТРАЖИЛОВО

644

приход. Цена јој је 70 новч. или. 1 динар 50 пар. д.; адобити се може у свакој срнској књижари. —- Песме Јарослава Врхлицког изаћиће ово дана у ауторизованом немачком преводу Едмунда Грина а накладом Ед. Вартина у ЈЕипском. — Педавно је изишла нова књига у Јени код Маука, књига: „8ис181алУ1бс11е Уо1к8Не(1ег" јужно-словенске народне попјевке) из збирке Ф. С. Ку хача, а превео их на немачки Е. Харменииг. Ево како их иропраћа једаи немачки критичар (В1аиег {. Н1з. ХЈп^егћаИлдп^, 17. бр. ов. г.): „Махом су то љубавне песме, као што се иевају у Хрватској и Славонији, у Херцеговини, Босни, Србији, Бугарској и осталим словенским земљама иа југу. Нема у њима иријатности, осећаја ни драстичног хумора немачких народних песама (!), па ни оне дубоке сете, што је имају руске песме, дакле баш оних својстава, што дају тој песничкој врсти тако самосвојан и несравњив чар и жар, што их одаје, да су у народу постале, то је прост садржај и облик. Нема ти ту начела по калупу и по наруџбини, па баш зато и јесу делимице врло нрикладне. Али нема ту исто тако ни страсности осећају (— Није иего има у немачких народних песама! —); колорит је прилично једноставан, а основ сентименталан. Понека подсећа на песме нашег (—немачког—) народа, тако : „Нрава љубав" на „Ез заћ ете 1лш1е тз 1з1е^е Тћа1". Народна песма, а њена карактеристична боја лежи иоглавито у језику, губи преводом у какав стран језик више него икоја друга умотворина. Преведена несма налик је често лептиру, с чијих је крила здуван сићани и шарени прах, његов баш најлепши украс. Ш.то преостаје, тек је цвеће крилима. У п,еломе Харменинг се вешто довио : он нам је донео лептирова; а међу њима, дакако, ионеког, богме, таког цвећа". — Вајмарско „Гетеово друштво" издаје Гетеове путописне црте, дневиике и писма, која је писао гђи Штајновој, Хердеру и другима. 0 М Е 0 И Ц Е. (■Уо1арик.) Највећи изум ваљда најновијег времена јесте уо1арик — светски језик, а без сумње је оштроуман производ језикознансгвене комбинаторике. Када би сви народи на свету научили тај језик, остварило би се иророчанство светог писма, те би било једно стадо и један пастир. „Мепа(1е ћа1 ри1п "ђа1! и То је девиза обретника тога светског језика и уједно, ето, једна реченица волапика: „Човечансгву једном језик један!" — Обретник језика тога је Јован Мартин Шлајер (8сћ1еуег), свештеник у Баденској блису Констанца. Волапик је комбинација из разних живих језика, а није канда близо ни једном. Ми, додуше, нећемо да апосголишемо за волапик, али бележимо ово, што видимо, да волапик има доста присталица. Ко има пасију, може, кажу, волапик научити за 3—8 дана; а ко зна само главна правила граматична, може помоћу речника већ дописивати. Да ли је уо1арик она снага, која ће да веже све божије народе, да се разумеју, не може- I

I мо ми пресуђивати; свакако вреди, да се забележи као по! четак силном напретку к зближењу рода словеснога. Док донде дође, учимо ми боље свој лепи матерњи језик, који јепостао с нама од колевке. Свакако ћемо учењем и бољим знај њем свога језика пре користити себи, а не наудити ни најмање човечанству. Па кад сви народи позаборављају свонародни језик, нећемо се, богме, ни ми селити на другу планету. — Ко мисли, да је тому већ дошло време, а све друго, чиме може користити народу и човечанству, има у власти и учинио је, може за 3 Фор. 30 н. набавити себи граматику и речнике Шлајерове у Сеп1;гаЉигеаи с!ег 8сћ1еуг'8сћеп ЛУеНзргасће 1П Козбапг (Ва<1еп). Кому је то далско и скупо, доћиће брже до граматике светског језика на хрватском језику (за 60 новч.) у Загребу иреко АЊгесМа 1 ПесИега, од Бауера Јураја, проФесора у кр. реалци, тога првог апостола уо1арика на словенском југу. — Ових дана суу Берлину продали неколико амајлија Гетеовргх и то по одвећ незнатну цену. Један леп сребрни пехар, кога је песник добио од великог кнеза Карла Августа, иродат је за четирдесет и три марке. На малом сребрном пехару стоје урезане иницијале С. А. и ЛУ. Сг Велики печатни прстен Гетеов купио је неко за петнаест марака. Један прамен, као злато жуте, косе, Лотине косе, и један ирамен Шилерове косе, купио је један берлински богаташ за осамнаест марака. Берлински се листови туже, да су Гетеове амајлије још јеФтиније прошле, него лане Блихнерова сабља, која је за осамдесет марака продата.

АФ0РИСМИ. (Римски.) Ласте остају код нас преко лета, а зима их примора да одлете од нас. Тако и напш назови-иријатељи неће нас оставити све дотле, док нам трају ведри дани. Је-л иак сунце наше среће помрчало, оставе нас и бегају далеко од нас. Ц и ц е р о н. Циписање нема баш никаква смисла у људи стараца. Или зар се може замислити што луђе, него све више и више приправљати хране, што мање пута остаје још да се пређе? Ц и ц е р о н. Природа даје човеку врло мало одмах након његова рођења; човек се не роди богат. Природа иште, да се он у часу рођења задовољава млеком и пеленама. Човек започиње тим а завршује да се не задовољава ни царевином! С е н е к а. Услуга себична није више услуга: она је зајам на камату. Цицерон, Права радосг је ретка ствар! Сенека. Шта значи чинити добра? Значи угледати се на Бога. Публилије Сир. . Водиш-ли рачуна о својим доброчинствима, показујеш да си лихвар. Сенека.

САДРЖАЈ: Живио Радаја! Приповетка са села. Срочио Панта Поповић. (Наставак.) —- Жувка, цвијет пустиње. Спјевао Јаков Леопарди. Превео Нико Ш. Црногорчевић. — Неприлика. Слика из сеоског живота. Од Благоја Бранчића. ФраАндрија Качић прЈема српству и хрваству. (Наставак.) Од Ј1. Томановића. — Књижевност: Српски правопис за школску употребу, од Чутурила. Оцена Ратка Миљановића. — Љстићи: Месечни нреглед периодичне српске и хрватске 1сњижевности. — Позориште и уметност. — Књижевне новосги. — Смесице. — Афорисми. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ГИТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.