Stražilovo

625

СТРАЖШШВО

626

рече, да је све готово, нека се деца само још —■ венчају, а он нек се одрсди, иа ће бити добро. Најпосле газда-Максим попусти и пристаде да се Паја и Криста — венчају. Сватови нису били као што би били, да је Паја узео своју «прилику». На њима се није видело, да се то оженио најгаздачкији син у селу... Али ствар је била у свом реду. ❖ Ко је она водоноша, што сама иде већ с воде, кад друге иду на воду ? Криста Пајина. Чија је оно кућа, где ено већ гори свећа, док

је свуд још мрак и мир? То је кућа газдаМаксимова, а оно поред свеће је Пајина Криста, која је порапила, па меси или пере или шије или маже свекрове чизме. Па Криста је увек и остала така. Данас се по селу не говори више ни о каквој срамоти за кућу газда-Максимову, већ ко год је у њој и једаред био, тај после свуда и сваком приповеда: да Паја има најбољу, пајвреднију и најлепшу младу у селу, и да ни један свекар нема такову снаху, као газда Максим. Поп-Гаја је пак чест и мио гост у кући газда-МакСИМОВОЈ. Влагоје Вранчи!..

ФРА АНДРИЈА КАЧИЋ ПРЕМА ОРПОТБУ И ХРБАСТВУ.

(Нлстлвак.)

л.

првом диЈелу на први поглед пада у очи, како се Качић бави поглавито са историјом српскога народа. Оп је у један ред ставио све владаоде разнијех српскијех архонтија, у који ставља и Неманиће. Али савремене хрвацке поглавице не мијеша ш њима, него ношто је и о бугарскијем иоглавицама говорио, написао је под насловом Кратко говорење од поглавица хрвацких и крањских« сву историју хрвацку на једну страницу и по. Ми ћемо се зауставити на овоме »краткоме говорењу« Качићевом о историји хрвацкој, јег га ту непосредно можемо упознати, колико се Хрватом ошјећао, абстрахирајући сасвијем од више забиљеженијех околности, што је при крају првога дијела говорио о хрвацкој историји и то тек мимогред на једној страници и по. Прво је, што је у овом »кратком говорењу« за пашу тему важно, сам назив »хрвацких и крањских«. Из овога се види, да је Качић сфаћао сасвијем како данас Миклошић сфаћа положај Хрвата према Србима. Овај назив двоструки свједочи, да је Качић сматрао хрвацко име истовјетно или бар посве блиско имену к р а њ с к о м е, када називље хрвацке К р ешимире и Звонимире »хрвацкијем и крањскијем« поглавицама, јер у овом »кратком говорењу« није увршћен никакав специјално крањски поглавар. Друго је, што Качић нам тумачи име хрвацко. »Хрвацко краљество уздржаше под собом многе државе, то јест: Карнију, Карин-

тију, Стирију, Лику, Крбаву и сву Далмацију од Истрије до Цетине. И све ове државе беху владане од бана или ти дука хрвацких, који се многократ краљи зовијаху, будући пуно пута били ие само од речених бановина господари него ли јоштер и од све Босне до воде Дунаја.; и сви они, који биху њима подложни, зову се Хрвати, зарад земље Кроације илити Хрватије и заради њезииих бана«. Дакле је у Далмацији требало то име тумачити, одакле долази; ог§о није било природно име иародно бар у Далмацији, бар га као такво није Качић сфаћао. Што вшне, он га узимље као иросто ђеографско име, које се протегло из »Кроације« на све иоданике њезинијех ноглавица. Па наравно отуда име хрвацко и у Далмацији. Ето како Качић сфаћа хрваство! Али је вриједно чути, како Качић завршује ово »кратко говорење« о хрвацкој историји. »Било је и других бана хрвацких, који се овђе не спомињу, за не умножавати више говорења. Ово је дакле задоста, што смо до сада беседили; ако ли ко жели знати више нека се мучи иштући старих подртина; али ми се чини, да ће се ј иало окористити как о ли и ја«. Дакле Качић не находи да вриједи даље говорити о хрвацкој историји; друго, држи да се нема што ии говорити. Нри свршетку биљежимо, да се Качић није пашао побуђен, да и једну пјесму запјева из хрвацке прошлости. Напротив од најстаријег доба српске историје до потоњијех деснота Бранковића Качић