Stražilovo

969

ОТРАЖИЛОВО

и препоручује, и по „слузи" свом Штефану (који тгође тамо да прими имаље братино) са једним писарем и са једним робом за послугу им. То посланство дође у Будву, у области тада млетачкој — да се онде укрца у галију коју, те отуд боко-которским заливом па морем јадранским да отплови у Млетке. Под Вудвом намере се на лађу једну из Марана града, која возијаше храну дома, па ветар је тамо занео био; друге галије не бијаде онде у онај мах. Градић Марано (Магапо Басипаге) стајаше тада нод влашћу аустријском. Начелник будвљански натера силом крманоша на лађи маранској, да одвезе то посланство у Млетке, а по погодби „ за дванајст дуката возарине"; за сигурност посланству дода још начелник три своја човека и два она писма талијанска, која у пређашњем броју навлаш поменусмо, препоручујући посланике дужду млетачком и коморнику оном тамо. Крманош успут уграби згодан ветар па се примакне граду Марану ; дојави с лађе потајно власти тамошњој, те изађе потера и зароби иосланство то. Војводу Скендера отпрате у Горицу, у Истрији, до аустријског комесара и притегну га тамо на испит „1П Беу\уезеп Аез ћосћлу1г<.11§81;еп 1'иг84еп уп(1 ћеггеп, ћеггп С1 - 18(;о1?е"п 1)18сћоиел хи ГаЈћаећ упЛ Вескћатт е(,с. (т. ј. пред владиком љубљанским и секавским). Одузму од њега она иисма Скендер-бега ЦрнојевиЛа па и дарове оне (сир и настрме и ону суву рибу) па, бог-ме, и новце! . . . Комесар владин састави о том испиту опширан извештај на немачком језику, од којега сувремени препис нађе се ето у оном истом завежљају у поменутој архиви дворској у Бечу — заједно с тим писмима Скендер-бега Црнојевића у оригииалу српском и са преводом немачким. Све то посла комесар вишој власти својој — намеснику земаљском — као што се види ево из тог извештаја његова: „А18 ег аћег еШсћ ћпе! уоп зетет ћеггп ап (1Ге ћеггесћаЖ Уепесћ^ ухтс! аппс1ег 80ппс1ег регвопеп ћеу >т (посланика и писмоноиге војводе Скендера) §'е1ип(1еп 8ет, ћаћеп лујг (ЗлевеПзеп ^ео^ЈГпе! уп<1 1п1егрге11егп 1а88еп п а с ћ <1 е п р и е с ћ 81 а ћ е п <1 е г8е1ћеп ЗугиГбсћеп зсћгЈГ! упс1 вргасћ аисћ ћш! ћеућ§епс1ег сорсу утт(1 с1агсии сће гесћ1еп ог1§1па11 ћаћеп лу1г е(туг) 1'(иг81ћсћ) Л(игсћ1еисћ(л^кће1() 11111; гибсЈискћсп 111! уш1(1ег1а88еп луеИеп". . .*) *) А како је у њега нађено неколико писама од његова господара господи млетачкој и другим посебице особама — ми смо та писма отвори л и и дали протумачити (превести) по словима истог „сирвиског" (српског писма и језика, и с додатим преписом (преводом) не хтедосмо пропустити, да не пошљемо вашој кнежевској светлости још и .праве оригинале им.

Ето вам за оглед и тадањег немачког језика по извору, по самосталном саставу Немца званичника, човека токорсе књижевног. Каква голема разлика ту између језика српског и немачког у оно доба! . . Тако су дакле та писма српска из Горице доспела у Кеч, и тако је постао и тај сувремени аревод им немачки године 1523, Него да речемо сад: ко то беше Скендер-бег ЦрнојевиИ. Ево шта о њему у тој распратш својој казује старина Миклошић (на стр. 49. и т. д.) по изворих историјских: „ Иван, најславнији међу Црнојевићи, савезник млетачки суирот Турака, којега име и дан-данас живи у народу, имађаше, како пише Санудо, три сина: Тгурђа, Стевана и треЛег, којему се не зна крштеног имена у споменицима. Овај трећи, што се у тих седам аисама својих назива Скендер-бег — потурчио се. У тим писмима спомиње се још и кћи Антонија и муж јој Јеролим. Једна српска народна песма (у Вуковој збирци 11.500) казује, како је синовица Иванова удата била за кнеза влашког Радул-бега. Историчари пак Црне Горе знају само за два сина Иванова: Ђурђа и Стевана, прозваног у народу Станишом: овај се потурчио и добио по турски име Скендер (Александар) . . . У крају оном, који се данас зове Зета, владао је тај Скендер-бег Црнојевић као намесник, санцак цара турског — што се најбоље види из тих седам писама му. По влади и по имену тога Скендер-бега биће, да је и поникло име крају оном : Скендерија, то јесг област скадарска, и отуд се ваљда назива и црквена поглавица црногорска: „Митрополит епархије скендеријске и приморске и т. д." Миклошић наводи ту мал-те-не све дојако познате изворе историјске, који то иотврђују ил обарају — те ипак не исходи јасно: ко беше тај Скендер-бег Црнојевић.*) У четвртом делу изређао је старина Миклошић врло знамените белешке о пореклу и лози Црнојевића. Те су белешке понајвише на талијанском језику; има их и латинских па и грчких, па од чести и немачких. Иовађене су понајвише из Гласника *) Кад смо приказ овај зготовили, изненада дође нам до руку знаменит рукопис хиландарски: „П о к г к стк 'о Б д агочктик к дд •/, и X р Т с т о д 10 к н к к д\ 7» Гго р г Т и Ч е р н о «внч'к (Црнојевићу), нареченномх Окендер-Еегж. "Тај : рукопис поднесен је Матици на оцену, као чланак за Летонис; преписао га ,,с древнаго рбкописа РоссТискаго" у манастиру Хиландару калуђер тамошњи Т ео д о сиј е 1778. год. По том дакле и Скендер-бега зваху Црнојевићем, као и касније гато се призивао и п,ар Јован — Јованом Црнојевићем. Но о том други пут,