Stražilovo

971

СТРАЖИЛОВО

Ориског Учепог Друштвп, и из других историјских дела и извора. Добро би учинио књизи нам српској и бољем и поузданом сазнању историје црногорске, ко би доспешан био, те белешке да преведе на српски и обелодани било где, ил у ком листу нашем. Нарочито оне на језику талијанском препоручујемо својски нашем драгом пријатељу, сараднику листа овог, др-у Лазару ТомановиЛу, вешту језику талијанском, да не пожали труда и то учини. Још би боље било и најбоље : ко би сео па на српски превео од крај до крај сву ту знамениту расправу Миклошићеву — шат се нађе ко, да је на свет изда у преводу том. Исто је тако од големе вредности и део иети у расправи овој, где се казује поуздано а укратко унутрпшња историја Црне Горе; и део шести, у додатку: о Стевану Марамонту и о владалачкој лози ЂурашевиЛа — па онда побројани, чоуздани извори они о лози Црнојевића, и напослетку сва редом књижевна дела, по имену и по писцима својим, која говоре о Црној Гори, о историји јој, о животу и јуначким делима Срба Црногораца. За нашу потребу пак најзнаменитији је у расправи овој део други: белешке о писмима тим српским — о језику им и правопису, како рекосмо, пре триста и толико година. У том делу иротумачи Миклошић неколико речи из нисама тих — да је којом срећом и више тога додао! 11 ротумачене су ту, осим других, речи : 1. б е з г р 'ћшбнв : родителг, мои безгр4ш1>ни, то јест: иоочим —према: арави ота.ц, родитељ ио гријеху. I Готврђује то доказом из народних песама, на пр. оно прво : Поочиме, без гријеха бабо ! а ово друго : Кога тражиш по разбоју млада ? или брата, или братучеда? ал ио гријеху стара родитеља ? .'. . 2. Како пониче име: Црна Гора, по Милаковићу Зетска иланина. 3. реч: диоклитијанвскв: диоклитијанвска земља: Диоклитија: Дукљаит. д. 0 тим трима речма изведе старина нисац у расправи својој — три прекрасна чланчића, Друге затим речи казане су у краће; номенућемо некоје: еминв царевв и кадија царевв, надзорник, управитељ села, која дају десетак цару (турском). — Хамука од новогрчке речи ■//([мм/ад, турски кјемха: дамаст свила. — Хаздеја , аздија горња хаљина. — Пенжати : продати. — Рвати : држати се кога или с ким: ми ввсегда рт.васмо с провидури и кнезови вапти. — Санџак : покрајина и намесник покрајини: покраишвни санџа кб. — Шашин: талијански аазанвшо, разбојник. Т в о р и л б н в : два сира

твориона: хлеба сира, одречи творило: Казев^оск, Каве&гт, и т. д. Овде нам се чини, биће згодно, рећи коју и о језику и правопису у тим седмерим ттисмима српским: По том малом огледу, што изведосмо у приказу из сваког тог писма — свак ће видети, да је ту језик нам говора јужног и нарочито, како и данас говоре у Црној Гори и тамошњем крају, где су ова писма и писана. И по том, дакле, језик се тај од оно доба није изменио готово ни мало; има, да бог-ме, мешавине старог српског језика, ал то је било тада у обичају у књизи и на писмено, као отприлике у нас за пређашњих времена што-но беше славјаносербисање „болшаго стила ради." Облици на пр. и винограде градов б вашијех... и дбнбсб с пр ј есв иј е т л иј ем го споцвом вашиј ем ... друзијех местБ вашијех... јанијесБМ... него квде би нашв (наша) таки зб (за-зао) чоек — облици ти, велим, и састав реченички подударају се са свим са данданашњим; полуглас т> чује се тамо мутан и сад; знаменито је ту и Л, свуд, где му је места. али има и где замењује ђ; седми падеж с предлогом, место четвртога и на обрат, говоре тамо и сада као и тада. Чудно је мало оно старинско додавање гласа и --ј на крају речма: на ове/ краје; таку.ј повјест; туј ћјете видијети; такојћјере и т. д. Иравопис је пак мешовит, али нревлађује ипак Фонетички. на пр. у речима: госпоцво; старограц I.ки. Но нека је доста за овај мах; ко се хтедбуде п боље у том да разбере, ено му расправе целокупне. Него, ко познаје језик српски у саоменицих архиве дубровачке XIV. и ХУ. века а сад часком огледа и језик овај у писмима Србина потурице Црнојевића, и по извору зна и језик некадашњег песништва дубровачко-далматинског, које се тамо јави године 1450.—1530. те у исто доба, кад и писма та — не мож' му нико замерити, назове-ли језик тих славних песника дубровачких сраским језиком, ил бар п о потоњем прозвању од нашег славног ђуре Даничића: језиком сриским и хрватским. * * * Приказасмо вам ето ту велезнамениту расправу о Црнојевићима — то, истина, малено ал збијено дело вредног старине од седамдесет и неколико лета — критичару пак, ко се у том послу боље разбира, просто било да поирави и попуни, буде-ли што и затреба-ли, и ко то могбуде. Ради неуморни старац тај, све једнако са жаром младачким а с разбором и поуздањем — да му је мало равиих међу највећим и првим на гласу књи-