Stražilovo

1067

1068

прилоге, и то: Песме: „Сањарије" Аугуста Харамбашића у бр. 29.—31. и Ђуре Арнолда: „Вијенац". — П р и и о в е т к е: свршује у 29. и 30. В. Новака: „Фишкалову исповијед" ; а у 31. доноси П. Адамова слику из народног живота у Срему: „Први пут у колу" ; —У поуци у 29. бр. и 31. има чланке: „Вас1зегтт и ЂасШив"; описује град Вараждин (са сликом) у 31.; а у 32. Томо Маретић почиње поново своје поуке о језику и правопису у „ филологичком иверју". — У лиску доноси бр. 29. животопис дра Блажа Лорковића (са сликом), у 30. белешку о мравцу (са сликом , у 32. бр. лик Јураја Шубића, од кога је у 9. и 12. бр. ове године донео два нацрта уз кратак животопис. Осим тога је Листак пун разних бележака као обично: из уметности, књижевности, друштва, и т. д. ВаТкап (бр. 14. и 15.) осим наставака из прошлих бројева доноси : Песму Божидара Кукуљевића-Сакцинског: „Не збори, — твори!" у 15. бр. и Приповетке: у 14. Ивана Девчића: „Како се је осветио."; а у 15. цртицу Франа Мажураннћа: „Сестре", и почиње Сахера Мазоха цртицу: „Како се стиче љубав", (превео Г Г.) — Аугуст Харамбашић приказује у 14. Јована Храниловића: „Жумберачке елегије", а А. Фраповић у 15. „Слике из поморског живота", (што их нанисао за „Матицу Хрватску" Јурај Царић). — Слике: у 14 бр. Робинзонов оток на Сајни, Зимски предео у Иардубици, Крчевина у шуми Фонтенблоској , Сајна у Ст. Клуду; а у 15. ликови изгнаних Францеских кнезова. — У лиску као обично белешке из разних књижевности, уметности, сваштице, и т.д. Вршљан је престао изилазити са својим 13. бројем а због смрти уредника и издавача Ђорђа Рајковића. На челу данашњем броју доносимо неколико речи у спомен тому неуморному трудбенику око српске књиге; а овде ево садржаја тому иоследњему броју „Бршљана": „Дели-Бакић", роман Јакова Игњатовића, (остаде недовршен, а штета би била, да га писац не обради до краја. Колико се ту придржавао Игњатовић историјских података и историјске истине, то, дакако, спада у дужност стручњачкој критици да оцени; али да је пун натучен интересаитних згодица, то се може уверити сваки, ко.је и оволико довде нрочитао у том роману. Ту ћемо познати донекле писца о „Србину и његовој нојезији", који је тамо казао, да најволије, што је Србин, познаћемо га по томе, како описује српске јунаке и величанствене догађаје из наше историје. Познаћемо уједно и човека искусна, с практичним погледом на свет и на развој догађаја, који из тога уме да увек провлачи кроз све те догађаје непрекидну жицу правичности и народољубља). — Осим тога је ту „Синђелија митрополита херцеговачког ЈосиФа од године 1825.", прибележио Ратко Миљановић. — „Слике из босанског живота. Посмрчад Јоксима Новића-Оточанина. II. Мешан-ага Жунић". (Крај.) — „Прилози за историју српског покрета 1848—49. год". Саопштава их Јов. Димитријевић, парох шимуновачки. X. Писмо Стевану Петровићу Васе Танасијевића из Меленаца 1849. и XI. писмо истому од Јована Виловског из В. Бечкерека 1849. — Писмо Павла Соларића Доситију Обрадовићу из Млетака — Писмо из Елисиума. X. од „Јована Хаџића". Српске народне приповијетке из збирке Владимира Красића. (Дијете мисирача. Мудра царева кћи . — Писмо Стевана II. Книћанина проти П. Стаматовићу, из Београда у Нови Сад, 1850. — Песма од А. — У лиску: Утарци из иутописа Вида Вулетића-Вукасовића (и то иедовршено). — И на ■ овом месту прапггамо се са врлим покојником. Лака му земља, на којој се толико мучио и трудио за свој народ ! Босанска вила (бр. 12. и 13.) има ове изворне приповетке: „Удовичин аманет" од Сретена Данчића (бр. 12.), па „Јетрве", слика из Сарајева, и почетак: „Низ крвавих ду-

ката", по приповиједању једнога Фрушкогорца написао П. Ђеиић (у бр. 13); преведене: Емила Золе „Поплава" (свршена у 12. бр.) превео С. М—ћ, и у 13. „Нуман и Нејима", источна приповијетка, с арапског превео МустаФа Хилми. (Овим радом, примећује уредн-иштво „Б. В.", јавља се први пут у српској књизи босански Мухамедовац).— Песме: Сења. Дјаковића „На потоку" бр. 12., и Вл. М. Јовановића „Три љубави" у бр. 13. — Поука: наставља у оба броја о „Сердар-Екрем-Омер-паши" (ауторизован превод) из усиомена његова личнога лекара дра Ј. Качета, преводи нш. — Срп. нар. умотворине: Песме: „Омер-бег и љуба му", прибиљежио К. Ковачевић, и „Како је Бихаћ пао у турске руке", прибиљежио Миле Попадић, свештеник, бр. 12., а у 13.: народне иесме (VII.—ХЈ из збирке Ђорђа Петровића, протођакона и Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине (Челебија Нико, Стијепо и Мара, из збирке Вида Вулетића-Вукасовића; прииоветке: Трујем се медом, Турчин хвали своју жену, Да лијепа „ошаФа", све три прибиљежио П. Ђенић, свештеник, у бр. 12., а у 13.: Бој довече, прибиљежио II. С. Иванчевић. — У лиску приказује књигу: „Земљопис за III. разред основних школа у Босни и Херцеговини. Сарајево 1885. Накладом земаљске владе за Босну и Херцеговину" у оба броја, па набраја неке недостатке у њој. Осим тога има белешке из словенског света, књижевне и културне. Још ни са 13. бројем није „Б. В." достигла свој рок, него се закаснила, а да тому неће бити узрок у издаваоца и уредника, видимо по томе, што је 11. и 12. на брзо изашао један за другим, па и с 13. не би се толико оклевало, да, као што видимо из уредникове примедбе, није читавих осам дана био на цензури! — Ми и опет од своје стране не можемо а да не препоручимо најтоилије овај лист и нашем и свом српском свету. Цена му је за наше крајеве и за Босну и Херцеговииу 4 Фор. годишње, а за иноземсгво 5 Фор. Невен има у броју 13. уз насловну слику песму „Прва лекција", под коју је потписан Деда; затим долази опет од тог Деде чланак „Руска породица" па и уз тај чланак има слика; даље је песма браца-Радована „Дај нам боже кишице!" а онда приповетка из школе „Изаћиће дело на видело" од Т>. С. Натодског; затим долази песма „Рибарче", коју је по мађарском спевао Милан из Сомбора; „Неца и Јеца" од Деде размећу се Минхаузнијадама а за њима сам чика Јова приказује у песми и слици „малог Ацу"; пред крај је још приповетка „Не подсмевај се несрећнима", коју је по ческом прерадио браца Радован; чланак „Нешто о кумству код Срба" довршен је у овом броју а иотписан је под-а-њ браца Бране Шајкашки. — 14. број има на челу слику В. Тителбаха ,,Циганке додоле". У том броју почиње изворна дечија приповетка од чика-Ђуре под насловом „Радојица". Има четир песмице и то „На. Дунаву" од Сомборца Ив. М. Поповића (сад у Вуковару); „Мали Миша" (са сликом) од Јов. Манојловића; из народних песмица једна из збирке Николе Беговића, и најпосле чика-Јовина песма „Читај, Лело!" (са сликом). Има даље чланчић „Лек од ревматизма", па са Француског парабола „Два шљивова дрвета", па „Клупче пацова" (са сликом која је пре једно две три године била у „Шив^пгбе 2еИдш^"-у), па „Маџарски сватови" (са сликом), и напослетку „Кумов траг на небу", од М. а, чланак, који је био намењен, као што уредник у примедби каже, „Побратимству", књижици брацаРадована (Кошутића), што је требала угледати света јопг о Духових. Голуб је овог месеца изашао у дунлом броју; уједно су наиме изашли бројеви 7. и 8. за јули и август. У двоброју том има свега пет песама и то: „Брат и сеја" од Милана из Сомбора; „Лето" од Витомира Рунића, учитеља из Сентома-