Stražilovo

1255

ОТРАЖИЛОВО

1256

главна потреба, сам стан за библиотеку и музеј, који је данас већ преко сваке мере недовољан. Докле ће се у томе још библиотека и музеј патити, идемо да видимо. Међу тим публикација је каталога продужена, и као што се из горе наведеног наслова види, предата је ове године јавности и трећа књига, која је од особитог интереса и коју овим приказујемо, видећи, да је готово неопажена остала у листовима нашим, који јој, ваљда као службеиој публикацији, нису скоро никакве пажње поклонили. Трећа књига каталога, која је ове године изапхла, уређена је и издата при доскорашњем старешини народне библиотеке, г. архимандриту Н. Дучићу. 11о предлогу г. арх. Н Дучића влада је одредила особитога чиновника, г. Саву Сретеиовића, пређе начелника министарства просвете, а у тај мах и сад чиновника на расположењу, да се бави израђивањем и штампањем овога каталога. Каталог има знатну вредност за литерарне историке и библиографе. Ма да у њему има само оно, што има библиотека народна, али пошто је та библиотека данас најпотпунија збирка српских дела, и пошто се у њој годинама пази на то, да се у набавкама ништа не пропусти, што је на нашем језику штампано, то овај каталог може у многоме да вреди као ново издање библиографије српске. И како је ошпти наш народни и научпи интерес, да се у народној библиотеци у Београду дође до потпуне збирке свега српскога, имају још у публикацији овога каталога родољуби готову упутницу, шта да библиотеци пошљу, те да се њене збирке у интересу науке о српству гато пре до истините потпуности доведу. Ову дужност ми се усуђујемо нарочито препоручити родољубима — с уверењем, да ће они схватити сав значај, који је у потиуности књижевиих збирака за развијање науке нагае. Каталог је уређен, не по годинама као библиографија г. Ст. Новаковића, него по азбуци. Ако се

Г Л А. 0 Н И К. (Мита Поцовић), наш вредни и омиљени песник, неуморни кљижевник, те еарадник и листа овог, оболео је онаено, те је одведен пре недељу дана у Б. Иегату у Шварцеров завод. Дај боже, да нам се што пре врати здрав и чио на радост евојим многобројним пријатељима а на корист нашој књижевноети! (Сдовенски јеаик на Вудимиештанском университету.) Првог течаја нове гаколске године предаваће на пегатанском уннверситету професор словенских језика, др. Оскар Ажбот: Историју чешког језика и Иушкинова Ан.е-

при оном систему отвара поглед на поступни развитак и кретање литературе из године у годину, у овоме се лако види, шта је који иисац урадио. Израда је у главном извршена са довољно марљивости и тачности, ма да би се још понешто имало желети. Књиге су исписиване на нрезиме онога, ко је књигу написао или превео, (ако је преведена), на име главног предмета, о коме се у књизи говори (ако имена нишчева нема назначена); на име нрве речи, којом се књига (ваљда наслов?) почиње, ако се у књизи о многом које-чему говори. Види се ири нојединим делима, да је мало пажено на разна издања, те нису ни назначавана при појединим књигама, а на то се лако могло пазити, и улази бага и у потребе азбучног каталога као таквог. Исто тако се налази дела у вигае свезака, при којима није никако назначено, да имају више свезака. Пошто је иак овде азбучни каталог библиотеке у исти мах и библиографија по азбучном реду иисаца, не би иишта сметало каталогу као таквом, да се нешто више рачуна водило и о библиографијским захтевима. Број страна се могао ма у загради саопштити. Од интереса је још, што се овде у једној књизи има и срнска и хрватска библиографија, ма да се напред може знати, да је хрватски део много непотпунији од ерпскога. Али, ма да би се још понешто могло наћи за напомену, књига је израђена добро и далеко је испред Кукуљевићеве библиографије хрватске, која је по истом систему израђена. Књига ће и осим оних, који хоће да се њоме само за употребу народне библиотеке користе, наћи људи, који ће је за студије натие литературе моћи с коригаћу употребити као иомоћно средство. С тога смо благодарни и управи библиотеке и влади српској, који су учинили, да се књига наштамиа и на свет изађе, пошто је за израд њен доста и труда и трошка требало. ћ.

гина. — Прошле године поднела је српска омладина тога университета молбеницу акад. сенату, да се успостави тамо и катедра за српски језик и књижевност. Не знамо, шта је у томе решено. (Чешки патриотизам.) Чеси осећају живе симпатије за своју земљу, где су год. Познато је, да х 1еси у Америци имају своје листове, своје школе, па чак и свој унивеЈЗСитет. Пре неколико година долазили су ти г 1еси, да посете своју стару домовину. Сада опет, вели „Браник", намеравају они Чеси, који су у Букарешту и у Романији, да почетком септембра посете Брин и Праг и да виде своје народно позориште у