Stražilovo

1273

ОТРАЖИЛОВО

1274

Треба се борити за будућност бољу У цркви, у друштву и на бојном пољу. Врлину не можеш улити злом духу, Јер залуд је глуху певати на уху. Мењају се људи, државе и власти, Ал остају љине животињске страсти.

Не трчи за оним, што с' не може стићи, Не подижи оно, што с' не може дићи. Помисли — кад злобни језици ти шкоде Љута оса само слатко воће боде.

ЈПто се злато сјаје, и то нешто вреди, Ал му другу вредност и слеп човек гледи. љ. п. н.

ЦРТИЦЕ УГЈБЕНОМ. ОД ХБНРИКА ШЕНКЈЕВИЧА. С ПОЉСКОГ ПРЕВЕО РАЈКО. (Наставак.)

ГЛАВА ПЕТА, у ко.јо.ј унознајемо цело закоподавно тело села Глупинаца и главне му во1,е. Сутрадан било општинско веће. Из целе општине искупили се одборници осим госпоштине, аКаа гаљахте, јер ма да је и од њих било неколико одборника у општини, ипак се и то неколико, не хотећи да се башкалучи од целине, држало енглеске политике, т. ј. начела неинтервенције, што га је славни државник Јоћп тако уздизао и хвалио. Зато је опет „интелигенција" имала посредне моћи и утицаја 'у општинским стварима. Ако је на прилику ко од „интелигенције" имао гатогод посла са опгатином, одмах би у очи седнице позвао к себи господина Золзикјевича; ту се онда у собу представника „интелигенције" донесе ракија, смотке итд. а затим се без запреке пређе на ствар ; после приспе и обед, на који буде позван ласкавим речима и Золзикјевич: „Изволите сести, господине Золзикјевичу, седите!" Господин Золзикјевич седне, а други дан обично као мимогред рекне кнезу: „ Јуче сам био на обеду код Мјеђишевских, Скорабјевских или Ошћешинских. Хм! ћерка је у кући: знам, шта то значи!" За обедом се трудио Золзикјевич, да покаже лепе манире, да једе разна неиозната јела, као што види, да други једу и да се при том не покаже, да му та интимност с двором сувише ласка. Био је то човек пун такта, који се умео свугде да нађе; зато, не само да се пије устручавао у таквим приликама, већ се чак уплетао и у разговор, помињући узгред „овога честитога комесара" или „онога врснога начелника", с којима је јуче или ономадне одиграо једну партију. Једном речи, хтео је да покаже, како се он дружи с првим личностима у ословичком срезу. Истина примећивао је, кад он ириповеда, да госпоштина некако чудно гледа у тањире, али је мислио, да је таква мода. И то му је било чудно: после ручка шљахтић и не чека, да се

он опрости, већ га потапше по плећима, па каже: „Е, сад збогом, господине Золзикјевичу!" Но опет мишљаше, да је то обичај у лепоме друштву. Сем тога, рукујући се на растанку с домаћином, приметио би, да у њој увек нешто „зазвечи." Том приликом савије прсте и гладећи шљахтића по длану, згрне из њега „гато је звечало", не смећући никад с ума, да дода: „А, милостиви господине, није то нужно међу нама, а гато се тиче онога, ослоните се само на мене." Иоред тако енергичне управе и богоданог дара господина Золзикјевича општинске би ствари текле, како се тек пожилети може, само да није било то зло, гато је господин Золзикјевич само у неким приликама подизао свој глас и тумачио већу, како ваља посматрати сгвар с „правног гледигата"; међу тим остале ствари, којима није нредњачило „оно, гато звечи," остављао је самосвојној увиђавности већа и за време расправе седио је сасвим мирно, на велико неспокојство одборника, који се тада осећали као без главе. Од гаљахте, или да јасније кажемо од „госпоштине," једини је господин Флос. закупник „Малога Напретка", бивао с почетка као одборник на општинским скупгатинама и тврдио, да интелигенција треба да на њима суделује. Но то му се примило за зло. Шљахта је говорила, да господин Флос мора да је од оних „црвених," гато је у осталом доказивало и његово немачко презиме; а и сами сељаци, осећајући као демократе разлику, мигаљаху, да не доликује „господину", да седи на једној клупи са сељацима, а .то се најбоље види отуда, гато „друга господа то не раде." Сељаци су пребацивали господину Флосу јога и то, да он није господин као друга господа, није коленовић; није га марио ни господин Золзикјевич, јер се Флос није старао, да „оним, што звечи" заслужи његово пријатељство, и једанпут као одборник одузео му на скупштини а