Stražilovo

1737

ОТРАЖИЛОВО

1738

на рад, као што то код других сретнијих од нас иарода раде ти највиши кругови. Миоги иаши земљаци од виших сталежа заједно с онима, који се радо уз њих буд из подлости буд из таштине, ако и незваии, прислањају, познају једва ио имену коју хрватску књигу." Да ли би се икоји Србин нашао, да не би потписао то исто и за наиге прилике? Ми врло сумњамо. — „Многе наше госпође", вели за тим говорник, „привикле су тражити у туђих језицих сву своју забаву и душевну насладу, сисајући из туђих књига неку намишљену чаробну углађеност, док у свом хрватском језику, који нису никада добро ни проучиле, виде неку примитивност, да не рекнем простоту, не знајући, да се тај језик већ пре неколико столећа својом углађеношћу такмио са милозвучним језиком талијанским, а својим богатством да се може успоредити снајуглађенијим светским." У нас има госпођа две врсте: које читају и које ни смисла немају за читање, него иросто могу и да забораве, што су још у школи научиле. Оне, што читају, врло мало симиатишу са овим правцем, којим је ударила напга новелистика; те или траже, ако су баш посве . нобл", немачких или Франиеских лаких романа, или гутају већином болесне преводе из туђих књижевности, пгго нам преплавише нашу књижевиост. Уредници и издаваоди наших књижевних листова знају најбоље, каква је то кубура. Нама се бар десило, да нам је један пријатељ у очи рекао, како му се тужи кћи и њене другарице, (а то су све, знате, госпођице, што би браћа „из прека" рекли, паланчанке,) да немају шта да читају у „Стражилову". Можете мислити, како смо се „обрадовали" ! Кад запитасмо, зашто, па почесмо ређати приповетке и друге ствари, што су изашле у овом листу, и за које мишљасмо, да заслужују, да се допадну, а он одговори: „Та знате, оне би онако штогод, као што је —" И спомену неке енглеске романе прештампане пре неколико година из неких Београдских политичних новина и неке, каквима и овдашња једна књижара немилице трује наш свет. „Поздравите" рекосмо, „госпођице, да их ми не можемо послужити таквим стварима, нити хоћемо. Програм нашега листа је јаеан, и њега ћемо се држати. Не узмогнемо ли тако, не ћемо никако.' — Елем, из тога, што ту све исписасмо, види се, да се и у томе можемо руковати ми Срби и браћа Хрвати! — Са више страна питају нас : ш т а ј е с В у к о в и м делима? Би заказано, да ће прва књига изаћи још летос, па ево уђосмо већ и у мрклу зиму, а од књиге ни гласа. Ми не знамо, шта да одговоримо на та питања.

— Добили смо оглас, да ће од нове године опет излазити „Отаџ.бина", онај познати месечни књижевни часопис, који је иод уредништвом В л а д ана Т> о р ]} е в и ћ. а а уз сарадњу првих наших књижевиих сиага до конца године 1883. излазио, а тада са 57. својом свеском престао са претплатничке кризе. ТГова се „Отаџбина" неће ограничити само на белестристику и популарисање науке. У свескама за 1887. годину наставиће се и довршити они радови, који у последњој свесци нису били довршени, а међу тима је и превод мајсторског историјског романа Мапцонијева „I рготезбГ зроз!". Те идуће године изаћиће још и ови чланци и расправе: „Какав устав треба краљевини Србији?" па „Историја срнске спољње политике од 1804.-1885"., и „Историја српско-бугарског рата од" 1884. 1.885." Уређивање финансијског и просветног одељка у „Отаџбини" иоверено ће бити нарочитим стручњацима а у свакој ће свесци уредништво гледати да буде нарочитог политичког, Финансијског, књижевног и позоришног прегледа. — Сад ће „Отацбини" цена бити знатно спуштена; стојаће наиме одсад 8 Форината годишње овде за нас а излазиће на годину 12 свезака, свака по 10 табака. Ко скупи десет иретилатника, добијаједну бесплатно. — У иохвалу и препоруку „Отаџбине" речи трошити, значило би, носити сове у Атину. Пређашњи течајеви на име уредниково, који ће и сад зацело скупити око себе коло наших књижевника првака, јамчи довољно, да ће „Отаџбина" свој задатак вршити на напредак и бољитак српске' лепе књиге и науке. — Прва књига скупљених списа Јована Бошковића ушла је у штампу и биће готова до краја јануара 1887. Садржина ће тој књизи бити ово: 1. Треба ли књижевници да уче свој језик? —- 2. О непотребним речима у српском говору. — 3. „Књаз" или „кнез". — 4. Из науке о језику. 5. Регистар. — Као што смо јавили у 23. броју нашег листа на страни 771., изаћи ће Бошковићеви скупљени списи засада у 4 књиге или 8 свезака. Свакој ће свесци цена бити овде за нас 75 новчића. За овај мах прима писац претплату само на прву књигу. — Као што читамо у „Новој Уставности", написао је Мирослав Љ. Узун-Мирковић комедију у три чина под насловом „Женске празноверице", која ће за неколико дана изаћи из штампе.

Питање госп. дру Т, Маретику. У 49. броју У1епса, на страни 783., у својим примедбама за пречигаћавање нашега језика, поведавши се за Даничићем, замерате речи „ватрогасац" , да није добра, па хоћете да се замени речју „вожарник ". Ни Даничић на оном месту (М. ђ. Милићевића: Помени, у Годишљици, V., стр. 131.) пе хте да доказује, зашто ватрогасац не ваља, на ни Ви не покушасте то овде. Не примите нипошто за зло, што ћемо Вас замолити, да на свом месту докажете, е је „ ватрогасац 1 ' збиља лакоумно скована реч, (као што Даничић онде рече: према јреиег^ећг). С поштовањем уредништво „Стражилова". САДРЖАЈ: Суђаје. Песма. Од М. Ј. Илијћа. — Мија Бродар. Нриповетка из Баната. Написао Милутин Јакшић. (Наставак.) — Откуд? Пеема. Од Н. В Ђорића. — Шарена јуница. Слика из словачкога народнога живота. Написао Мартин Кукучин (Бенцур). (Наставак). — Чини ми се . . . (Од Калка). Ио чешком. Ј. С. Ч. — 0 књижевном раду дра Јована Суботића. Од С. В. 11. — Када златпо класје . . (М. Лермонтов). Превео 1 Ј ајко. — Српски речник за пчеларе. Саставио Јован Живановић. (Наставак.) — Лиетак. Нисма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком. Износи на јавност Миливоје К. Бранковић. XX. — Листићи: Гласник. — Књижевне новости. Питање госп. дру Т. Маретићу. „СТЈ'АЖИ.10В0" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 60 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уреднигатву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРЛСКА ШТАМНАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТШхА У Н. САДУ.