Stražilovo

ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

ВРОЈ 50. У НОВОМ САДУ 11. ДЕЦЕМБРА 1886. ГОД. II.

С УЕ А Ј Е.

оћ је тиха, месечина пала, Дрва, цвеће, поља обасјала. Насред иоља — као виле беле Њих три седе, гга судбииу деле. Ветроии им косе таласају, А очи им чудновато сјају Сјајем, од ког душа, срце гори Од њих троје једна проговори: „Све свршисмо! Ал шта ћемо с њиме!" „Ја му дајем — прва рече — име. Пек се име то по свету чује, Нек се хвали, слави и поштује.

По заслузи и вечитом нраву —" „Ја му дајем — друга рече — с лаву. Нек му слава по свету пролеће, Нек је ирати столећу столеће." Трећа ћути, с мислима се бори, Док и она тихо проговори: „Еад је тако — што бих да се нлећем? На главу му трнов венац мећем!" Ноћ је нема. Слушах, како суде, И глас с неба: „Нека тако буде!" На срце ми туга нека нала А светлост је озго тихо сјала! _ М. Ј. Или.ј!..

МИЈА БРОДАР.

Избор кнеза ■ рошао је избор кметова-представника. У једном срезу победила је варошка партаја, у другом противници. Обе странке имају једпако кметова. Варошка партаја протестовала је против избора, ма да је баш она многима глас неправедно ускратила. Кнез Ива мишљаше, да ће нри новом избору ствар сасвим друкчије испасти, јер ће свет помислити: „Гле, па ти раде шта хоће, с њима се не ваља хватати, кад им они од горе кумују." И тако ће се поплашити. Но на велико чудо варошана, није солгабиров упиштио избор и наредио нов. „Како*то, кад он иде у свему Иви па руку?" — мислили су варошани

П Р И II О В Е Т К А И 3 Б А Н А Т А. НАПИСАО МИЛУТИН ЈАКШИЋ (Наставак.) и други људи. Сам је Ива бледио, јер је знао, шта

то значи, знао је, шта би била његова дужност, али... Оно, додуше, он рачуна бар један глас више, јер поп Стева, ма да говори, да неће ни на једну ни на другу страну, прискочиће му у помоћ, кад до невоље дође. Но све је то мало, њему би требало много већа већина. Још је нешто рачунао кнез, али се у рачуну нреварио. Он је есапио, да ће Мија Бродар доћи у тавницу, јер он онај покор неће нретрпити. Но гле, догоди се чудо. Али поред свег тог чуда из далека је обилазио Ива кућу Мијину. Није му смео проћи сокаком. Било је у очи избора кнеза. Узмувале се обе партаје. Грк-Соврина је на место Мије метла у кандидацију ђоку Ердељана. Варошка је јурила и заку-