Stražilovo

1757

СТРАЖИЛОВО

1758

ве и пију у Херцеговини. Види: „Јавор", 1885., стр. 1585. Медена роса, В1аШшшо' иди ВкШашћош^. У околици осечкој вове народ медљику меденом росом. (Види: „НгтаЉзка рсо1а", IV., 29.) види: медљика. Метвица, теНвва оШстаНз. У осечкој околини зову матичи.ак метвицом. Види: „81ауопака рбе1а" III., 36. Милодух. Трава, којом нчелари у Хрватској мажу кошницу, да се рој пре у љу ухвати. Код Вука у речнику значи милодух што и селен. Мирис. До скора се мислило, да су пипци у пчела орган за мирисање; али у новије време доказује др. Волф, да нису пипци, него да је место органу за мирисање остраг па непцу, као гато је од прилике и код других животиња. На стражњем непцу у пчеле кожица је за мирисање са 220 брадавица и са жљездом, из које излази течност, која се прелије преко кожице, кад пчела хоће да мирише. Ваздух утиче на нерве за мирисање, те се мирисави газови хемијски споје са сноменутом течношћу, која се нрелије преко кожице за мирисање, кад пчела мирише. Мршав рој. Види: слаб рој. Мршава кошница. Види: слабица. Перојка (Вук). Кошница, која се преко целога лета пе роји. МиМега^оск, луеЈсћег <1сп ^апгсп 8ошшсг шећ(: 8сћ\уаггас1;. В иди : јаловка. Обножник, с1ег В1иЉепв1;аи1), <1аа В1игаептећ1. Овако нат народ у Хрватској зове цнетпи прашак на ногама пчелинима. (Види: „Пчела", II., 128.) види: рђа. Обрана, с!ег ВћШећтуатт. Гљива за кађење. Види: Гљива. Оквир, скз Ваћтсћеп. Види: летвице. Око, с1ав Аи§-е. Пчеле имају на челу три нроста ока, којима виде у даљину, и два сложеиа ока са стране на глави. Свако сложено око састоји се из 3500 окаца (осеШ). Сложеним овим очима гледе нчеле у близину. Око простих очију на челу стоје длаке тако, да није могуће пчели њима гледати у близину, него само у даљину. Осиротјети (по јуж. говору). У Црној гори кажу: „Улиште осиротјело," — кад изгуби матицу. Лииање. У пчела је орган за пипање рилица. Пиици, Ап^еппеп, КиШћогпег, 1Гић1ег. П ипци су пчели на челу и има их два. Мислило се, да су то органи за пипање, зато их Немци назваше БиЈЈсг, те и код иас се уобичајило пипци. Пипци се састоје из више зглавака, на којима се налазе вассић, који но најновијем мишљењу ништа друго нису него бешичице за чувење, за слушање. Пипци су органи, којима чују пчеле, дакле што су у других животиња уши. Добро вели нчелар Фогел у свом пчелару овако: „Ко сумња, да су пипци уши пчели, нека на седалу

пред летом мало притисне коју пчелу. Пчела ће плашљиво зузукати, на који ће глас из кошнице кроз лето на седало појурити више нчела, које ће своје пипке накострешити, ушиицити онамо, од куда глас долеће. Види се дакле, да пинци одговарају угаима других животиња." Плетара. Проста оплетена кошница. Плодиште, <1ег Вг п1гаига. Подоштрити (ћурч.). Кад се подреже саће у кошннци, па кад ичеле почну тек малко понављати сат подрезани, онда се каже: пчеле нодоштриле саће. Појарити. У Црној Гори значи, кад се пчеле разиграју, те изађу на поље из кошнице. („Пчела", II., 12.). Подножница. Овако зове наш народ у Хрватској цветпи прах на ногама пчелињима. Види: обножи ик, рђа. Праскоч (Вук). Некаква трава за пчеле добра, зсаћшза 1гаш1уашса. Преранак, сће Хасћхисћ!, <1ег Вшпеп гих Г ог1рЉт2ип§\ Овако зове наш народ у Хрватској пресад. ( В иди : „Пчела", II., 174.) види: пресад. Пречњак (ђорђ.). Пречњацима од прута утврђује се саће у простим кошницама, да не попада доле. Прилииача, Сгаћит арагте (у Доброселу). Њу замачу у варенику, те онда мажу њоме кошнице изнутра, кад се роје пчеле, да их лакше спрате унутра. (Види: Принос народној терминологији биљака и животиња, приопћио Мојо Медић, „Летопис", 139., стр. 86.; „Пчела", 1884., 128.). Пчелиште, с!ег В1епепв1;ап(1. Овако зову у Србији пчелињак. (Види: „Пчела", 1883., стр. 38.). Пчелник, сИе В1епепк1;аш1. Овако зове Аврам Максимовић у својем пчелару пчелињак. Види: пчелињак. Пужара, Вћх(;8сћ\уашт, В оу Ј з!;. В иди : гљива. Реиац. Види: дивља горушица. Реиица. Врло је медовита биљка и пчеле много меда са ње наберу. Од репице се мед брзо ушећери. Решетка, АћкреггдмМег. Ханеман Американац из Бразилије изумео је решетку, којом прегради плодшпте од медишта. Тим је препречио пут матици, да не може ући у медиште. Жице на решетци удаљене су једна од друге 4 Х / 3 тт - Кроз таку регаетку пчеле улазе у медиште и стоварују мед у саће; али матица је од пчеле нешто шира, па се не може провући кроз таку решетку. Тим се стаје на пут матици, да пе може по целој кошници носити јаја и запремати места, где би пчеле могле стоваривати мед. За време главне паше ваља матици ограничити плодигате, да би пчеле имале места за стоваригате меда, а друго, да неби матица сувигае носила јаја, из којих се развију уљеви, на које пчеле силан мед