Stražilovo

1791

ОТРАЖИЛОВО

1792

И тако почива на гробљу Черевићком у гробници земски прах Миленин, а то место обележава обичан каменит крст, на којем су урезани ови стихови покојног Дамјана Павловића: Овде нежан цветак свео, Миленом су љега звали; Људи су га овде дали, Ал га себи бог узео . . . Не тужите, оче, мати, Што сте чедо богу дали! Бог ће вама раја дати, Де вас чека анђ'о мали. Милена је умрла 1803. а 1866. била је прва омладинска скупштина, дакле право време, када су ЧеревиЛ, 7. дец. 1886.

покренути духови почели делати — она га не дочека; она је тек требала — бити . .. * И прохујаше дваестипу година и настаде опет друго време. Нема више оних ретких „сестара Срикиња" са овим или оним придевком. Али има у толико више поЈЈеднако изображених Српкиња. Тако је то, данас иде просвета у ширипу. А шта велите, сестре Српкиње, не би ли се могло просвети и у дубину загледати? Ја мним, е би било то вредно ваше муке и одлуке. А ви'?... Али не заборавимо па чему смо. Сетимо се још једаред покојне сестре Милене! Нмкола Маркони!..

СРПСКИ РЕЧНИК ЗА ПЧЕЛАРЕ. САСТАВИО ЈОВАН ЖИВАНОВИЕ.

(Свршетак.)

Седало, Лп11и^1)пЧ(. На ђерзонкама вред лето ирекује се седало, да се пчеле при долету могу где зауставити, јер не могу одмах погодити у лето, нити је лето тако пространо, да би могле унутра кроз лето улетати у кошницу, а да не стану прво на С6Д&Л0. Семењачп, гесер1:аси1ит вет1Ш8. Држим, да је ова реч згодна, да се њом српски каже гесер1;аси1ит ве1Ш111В. То је кесица у матичином стражњем трупу, поред које води канал са јајњака. У семењачу матичину доспе семе трутовско при спаривању са трутом. Из семењаче матица семеном оплоди јаје, из којега ће се развити пчела, а из којега ће се развити трут, то не оплоди (партеногенеза). Семе трутовско у семењачи матичиној траје матици за цела њена живота. Обично кад јој нестане семена у семењачи, онда је и крај животу њеном. Сијер, с1ег ВкМћотд или В1аШаивћошд. Вук каже у свом речнику: „Еао медљика што пада у пролеће на лииу, а у јесен на вријес. Сијер је врло добар за пчеле." Са сијера или медљике могу пчеле много да саберу меда, али тај мед није добар, као што је мед од медљанога сока из чашица цветних. На меду од сијера (или медљике) не могу пчеле да презиме, него обично поумиру поред свега, што имају доста меда. За оваки случај каже се: „На меду умрле пчеле." Сијерма. У Црној гори зову овако медљику. СиротиЛ. Наш народ у Хрватској зове безматак сиротићем. Сјетлице. Вук Врчевић у једном чланку о пчели спомиње ту реч и рекао бих, да значи што и цветни прах. Слабић. У Хрватској зову слабу кошницу слабић.

Слијед (Ц. г.). Вук каже у свом речнику: „Чела остави слијед" (од воска и меда). В1е 8риг. уев1%тт. Со. Сваки пчелар, који има бадро око, који воли пчелу, који је прати свугде и при сваком њеном кораку, тај је морао приметити, да пчеле радо облећу око ђубришта, где има доста пипггавине; такође могао је приметити, да облећу и око прохода. Пчеле особито у пролеће носе воду и сабирају алкалија. У рано пролеће највише им треба воде, јер мед је још у кошници згуснут, а на пољу га могу врло мало наћи; зато им .је потребна вода, да могу онај у кошници згуснути мед растопити и од њега правити млеч за храњење црви. Али још радије иду пчеле на воду ону, у којој има соли. Има већ који су покушали, те су на свом пчелињаку метнули суд са чистом водом и суд са сланом водом. На суд са сланом водом све су киптиле пчеле, а на суд са чистом водом по где која се тек нашла. Ово је јасан знак, да пчеле требају соли. Берлепш, најславнији практички пчелар, спомиње у свом пчелару, да пчеле сабирају алкалија. Он наводи и друге пчеларе, који такође веле, да пчеле сабирају алкалија. Све ово, што говоре ови пчелари, основано је на посматрању. Сви скоро дакле слажу се у томе. да пчеле сабирају алкалија, али не кажу, зашто им то треба. И ја сам се сам уверио, да пчеле иду радо на она места, где има соли. Одмах близу мојега пчелињака у воћњаку има удубено место, где вода од снегова и киша заостане све до јаких врућина у јулију месецу. У ту локвицу бацим у рано пролеће увек негато соли, пиштавине и балеге. Кад сунце сине и нчеле почну излетати из својих копгаица на рад, онда је вредно видети, како је начичкаиа та ло-