Stražilovo

Б р. 1.

СТРАЖИЛОВО

7

жени и да узимље за жену иосланикову синовиду Стану. И он толико доба код нас у кући и ја то да не знам, већ из комшилука да дознам! Чекај, осветићу се — а сад да видим, шта је то у вароши (прилази вратима, на која улази Драгомир, мало весео.) Драгомир (мало заплеће језиком). Добро јутро, газдарице; а ви поранили, а? Марта (заједљиво). Дошла да узмем обућу. Драгомир. Обућу? Нека, оставите то за други пут. Данас, чини ми се, неће ми требати, нећу никуд ићи. Марта. Зар ни у канцеларију? Иа онда шта вам је? Да нисте болесни? (себи). Изгледа, да је мало пијан. Драгомир (заплеће). Готово. . . . тако нешто. Марта. Бледи сте, као да целу ноћ нисте спавали? Драгомир. Шта ћу ? Кад се није могло друкчије! Био сам на слави. Марта. А ко је славио ? Драгомир. Тодор инџинир. Марта. Општински инџинир ? Онај матори, нежењени ? Драгомир. Зато није ни примао госте у својој кући но у кавани. Заиста чудан човек. Нисам га се могао отресги, пао у неки севдах па хоће да части. Вели: мораш остати, доклегод и ја седим, слава ми је . . . А он је седио, шта седио? Освануо! Па ето — и ја. Марта. На онда реците ми, шта је то у вароши. Да није каква светковина? Цела се варош устумарала нешто. Драгомир (зачуђено). Цела се варош устумарала? Не знам, можда слави. Марта. Зар цео свет слави? (себи), Види се, да је прилично! (гласло). Заборавих да вас упитам: где сте се веселили? Драгомир. Код „Беле мачке" (себи). Тако рекоше, јер ја је богме нисам видио. Ето и сад ми нешто у глави кљуца. Бојим се, да се не осрамотим, да не примети, да сам пијан. Марта. Код „Беле мачке". Та то је баш спроћу посланикове куће. Но то је лепо, ако вас је и он видио! Драгомир. Па шта? Шта ми он може? Шта би се као ја имао њега бојати? (себи). Заиста, ако је видио а могао је видити! Марта. (себи). Извесно је пијан! Сада ће бити најбоље доба! (претварајући се) Господине Драгомире, имала бих вас нешто питати, али Драгомир. Нема ту „али". Говорите, слободно, све што вам на срцу лежи. (себи). Баш и ова газдарица пријатна женица. Марта. Али се плашим, да вас не расрдим.

Драгомир. Сад сам већ постао радознао! Дакле, пожурите. (себи). Докле ме ноге нису издале! Ох и те врашке ноге. Обично у најсвечанијим тренутцима изневере човека. 0 томе би се дала читава кљига написати. Марта. Савета јутрос вели: цела варош говори — али ви рекосте да се нећете срдити? Драгомир. Зашто бих се имао срдити ? У вароши се и ире разговарало. Марта. Зар о томе? И ви да ми ништа пе кажете? Просите девојку и ја да не знам ! Драгомир. Девојку ? То је занимљиво! Баш сам радознао. Марта. Немојте се љутити! Цела варош већ о томе приповеда, како ћете се скоро оженити и да сте већ испросили. Драгомир (тужно). Још је то далеко. Ко зна, како ће се све то свршити? Марта. А као зашто ? Мени је јутрос Савета приповедала, да Стана —. Драгомир. Ах! Марта. Шта вам је. Што уздишете ? Дакле, Стана је та, коју ви волите? Драгомир. (узбуђено). Далијеволим? 0, питајте боље, да ли бих и часа могао живити а да замислим, да она неће бити моја. Свака мисао противна томе садржи у себи читав пакао ! Да ли је волим? Питајте славуја, воли ли пролеће, питајте пролеће, може ли бити без славуја? Да ли је волим? Питајте — (посрне, хоће да падне. Марта га придржи, у тај мах врата се с поља отварају и улази Максим, који, кад их спази загрљене, стоји за часак упрепашћен). Максим. Наопако, штаје ово? Јуче да сам умрво, данас не бих знао (потрчи, да их раздвоји вичући): Господине Драгомире, Марта, Марта, Драгомире! (раздвоји их) Шта је то? Господине Драгомире, зар сам то од вас заслужио ? Марта, зар сам то од тебе дочекао? Марта. (зачуђено). Откуд ти тако ? И шта ти је те толико вичеш? Драгомир. Да ли је волим ? Цео свет нека устане, све је узалуд: срце моје само њу тражи. Максим (значајно) Марта! Драгомир (окреће се Максиму). Јесте, газда-Максиме, немам шта крити; ја је љубим из свег срца, из све душе Максим (окреће се Марти). Чујеп^ли^^ЈтаШд данас је свака веза између нас' прожнн^ц * \ Марта. Каква веза? „ Максим. Не будали, нисам ја луф,Ц Нв^«^иш>,ме, да ми под старост рогове натакш\ада 1\'н»«у. Драгомир. Зар сте и ви I фот: I вј ш ~г ч З.ч г ш:! др-' жите страну њеном чики?

."X " '