Stražilovo

Б Р. 3.

СТРАЖИЛОВО

бити, како ја рекнем. А сад с Богом! (Драгомир издази). Цвета. Да безобразна света! Оцило. Па и господин Драгомир, (Стача га мрко ногледа а он ућута). Тривун. (ходајући) Научићу ја њих! Неће бити онако, како они хоће. Ставићу ја теби, брајко, забрану на све што имаш, продаћу ти и последњи бакрач у кући. Памтићете ви мене. Не дам, да ми се гори за живота у брк насмеје. Оцило. Па и господин Драгомир! (Стана га оиет мрко погледа а он ућути).

Тривун. Стано дијете. Све је свршено. Моја је воља, дапођеш за господар-Цифрића, па ће тако и бити. Ни речи више, то је моја воља. (виче) Еј Саво, Митре, Томо! (Сава, Мнтар и Тома улазе). Сви. Шта заповедате? Тривун. Попа, одмах зовите попа! (Сава, Митар и Тома излазе.) Стана. (клоне у наручје Милеви) Умрећу! Оцило. (ширећи руке од радости) Полетећу ! Тривун. Попа, брже поиа! (Завеса пада).

(Наставиће се.)

ШТА ЈЕ ЕЛЕКТРИЗАМ? ОД СТЕВЕ МИЛОВАНОВА.

1. Сваком појаву у природи има некога узрока. Ако узрок мења стање тела, то је он снага. Снага и материја у тесној су свези: снаге има само тамо, где је материје. Снага може утицати на три начина: производи кретање чврстих, течних и ваздушних тела или доводи та тела у мир; снага креће најситније делиће у телу: молекуле; снага креће и делиће тих најситнијих делића: атоме. Кретање је или унапред, ту тело иде даље или се миче са места, или је кретање окретање или је таласање. Наша земља креће се на сва три ова начина: она иде по своме путу око сунца, ал се и окреће око своје осовине, осим тога кут, који чини земљина осовина са осовином свога пута — еклиптике — није увек један исти, но се иериодично мења, те зато небесни пол не описује круг око пола еклиптике него талас. Новија физика данашња рада је да сведе све појаве, који се у физици изучавају, на кретање; физика тумачи данас све природне појаве динамиком, то ће рећи кретањем. У редовима неких нојава врло лако иде то тумачење, но код других појава имали су физичари много муке, док су их свели на последњи узрок-кретање. Па поред свега тога није ни близу јасно и потпуно изведено тумачење појава кретањем у тим физикалним гранама. Но сваким даном све се више, пстпуније и савршеиије тумаче природни појави кретањем, сваким даном све више долазимо до тога, да у целом свету влада једна једина снага, која се огледа у врло разним природним појавима. Већ Аристотел је рекао, да звук постаје, кад тело какво покрене ваздух на неки особити начин; ваздух се тиме стисне и опет рашири. Еад жица даје од себе гласа, она својим кретањем ваздух око себе

покреће и тера даље; овај ваздух гура онај до себе и-тако се звук шири на све стране, где се вачдух кретати може. По њему дакле звук постаје таласањем ваздуха. Тако се и данас тумачи звук. Да је светлости узрок кретање, доказано је истина много и много доцније, но ипак је доказано. Крајем седамнаестог века изрекао је први Хајгенс, да је светлост од таласања етра. Но овај назор усвојио се тек откако Френел, Араго, Коши, Јунг, Фукол и други физичари својим женијалним испитивањима доказаше, да је таласање етра доиста узрок светлости. Да топлота и кретање стоје у тесној вези, нрвн је показао Мајер, лекар у Хајлброну. Он је године 1842. мућкањем загрејао воду за пун град Целзијев, те из тог разлога рекао, да се онде увек развија топлота, где се троши рад. Исго тако, да се троши топлота, где се развија рад. Тарем просто руку о руку, па их загревам: кретање прелази у топлоту. Крениг, Клаузије, Мексуел и други доказалн су математичним нутем, да су ваздушна тела састављена из молекула, који се брзо крећу. За ваздух су нашли, да његов молекул на нули гради пређе у секунди 485 метара. У науку о магнетизму и електризму од новијег времена уводе такође назор, да им је узрок кретање. Колико је појаве у светлости данас доста лако тумачити таласањем етра, колико се појави у топлоти такође даду тумачити кретањем, у толико се тешко бар данас електрични појави тумаче кретањем. Мисао је та пала већ, да се и електризам и магпетизам морају свести на кретање, многи се већ тиме бавили, но до данас се још није ни близу дотле дошло, да се лако тумаче електрични иојави кретањем, било то којим му драго. У наше дане магнетизам и електризам узимају за