Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 3.

дити : виљушке, којима се глас даје, намагнетигау се саме носле неког времена. И у самом телефону таласи, који звук нроизводе, пробуде магнетичне и електричне струје. Таласи, који светлост дају, могу такође магнетизам пробудити: ако се пола челичне игле осветли јаче и дуже времена, намагнетише се. Да се топлотом може електризам добити, познато је одавно већ ; ту дакле таласи, који топлоту прокзводе, произведу и електризам. Да су топлота и електризам у свезц, каже нам и то, што електрична машина најбоље ради близу топле пећи или на сунчевој топлоти, исто тако ради и у сувом но топлом казДУху. Да топлота и електризам стоје у тесној свези, доказ је и то, што се и једно и друго у телима гаири скоро истом брзином: у сребру обоје иде брзином од 100, у бакру иде топлота са брзином 7 3*6 а електризам са 77*43, у цинку топлота са 2«*1, а електризам са 27'39, у новом сребру топлота са 6'Заелектризам са 6, у визмуту обоје са брзином 2, и тако даље. Из свега овог видимо, да се и топли и светли и електрични иојави морају свести на један исти узрок а то је таласање молекула. Таласи ови прелазе на

етар, који се свуда налази, и по њему се гаире на све стране. Разлика је једино у томе, гато се не таласају молекули једнако брзо нит су им таласи једнаки. Таласи у светлости прорачунати су тачно; већи таласи од ових а спорији производе топлоту; мањи пак и још бржи од оних, што светлост производе, буде електризам. 5. Не можемо завршити овога, а да не наведемо, како неки још мисле, да електризам производи етар али не таласаљем, но тиме, гато се премешта по телу те на површини или згушњава или разређује. Ова ипотеза каже, да је тело онда без електризма или у неутралном стању, кад се етар налази у равнотежи у телу; пореметили се равнотежа, тело се електрише и то позитивно, ако се етар згусне, а пегативно, ако се разреди. Ово мишљење не води дакле рачуна о кретању етра. Ма да се у најновије доба труде физичари, да сведу и електризам на кретање и да протумаче електричне појаве њиме, ипак је тек половина задатка извргаена: изречен је само назор али нојави јога нису протумачени. Можда нећемо јога дуго чекати, па ће наука и са тим начисто бити.

^ИВШВВ X

Г Л А 0 Н И К. („Где станак мој.. и Бранко Радичевић.) Позната ће бити нашим читаоцима та красна песма. Познато ће им бити, и да је она превод чешке народне химне: „Кс1е (1 оишу тиј ..." Али како је преведена на српски, и да ју је превео баш сам Бранко Радичевић пре 35 година, то дознајемо из једне белешке у 23. броју „Босанске Виле" од пропгле године. Прича тамо неко ово: 0 Ускрсу 1851. у Темишвару намере чланови тамошњега позорипгта да приреде концерат у неку добру цел, па су хтели да певају песама у свима језицима австро-угарске монархије, дакле и у српском. Певачица, Српкиња, која је у то време била аигажована на Темишварском позоришту под именом Вали као примадона^ уврсги у програм четири српске песме. Али цензура одобри само једну. Певачица се обрати, кад јој цензура и друге неке песме забрани, на српску господу, међу којима беше и бивши улански капетан Д ћ, по чијем причању је ово и прибележено. Но ни на њихову молбу не даде се свемоћни цензор ни осолити. Тада се неко досети, да запита, би ли се могла певати чешка песма: Кде домув муј. Цензор, ваљда и сам Чех, одобри. Кад га спопадоше, зашто да баш није слободно српски певати, он се лукаво насмеши, па их упути Бранку Радичевићу, да им ову преведе на српски, јер, рече, ако је дозвољено певати оригинал, моћи ће се певати и превод. Јопг исте вечери нађоше Бранка код куће, где кува чај и замоле га, да преведе чешку химну. Бранко их замоли, да оду у Другу собу, а он за 2—3 сахата створи: „Рде је ста-

нак мој". Какав је утисак учинио превод тај, може се замислити, кад се каже, да је певачица морала осам иута на концерту отпевати.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — У Београду ће од Фебруара ове године почети излазити нов лист. Биће то недељни лист у облику књижице, зваће се „Србин" а уређиваће га др. Драгиша Стаиојевић. У позиву на претплату стоји, да ће „Србин" бити економно-политички лист и да ће се борити ца првом месту за оснажење материјалног благостања народног, Излазиће сваке недеље на једном табаку, а, ако буде јаког одзива, довезаће се том једном табаку још један а цена се неће зато повисити. Други ће табак доносити историју велике Француске револуције. „Србин" за нас овде стаје 2 Фор. 50 новч # на три месеца. — У 3. броју „Одјека" иочиње Марко Драговић одговарати на подлистак у 128. и 129. броју „Браника" од прошле године, у којем је под насловом „Историчар и приповедач и Н. Граовски осудио књижевну радњу његову. — Немачки „Магазин за домаћу и страну књижевност" доноси у прва два броја од ове године из пера дра Хенрика Пена а под насловом „Српски пријатељ Леополда Ранке-а" чланак о заслугама препородиоца наше књиге, неумрлог Вука Ст. Караџића. У чланку је том саоиштено по једно писмо великог Немца Гета, Северина Фатера, Јакова Грима и нреводилице наших народних песама Т. А. Л. В. Ј. Писац