Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 4.

реч и одговара свима захтевима, што се тражи од сдожепе речи у српском језику, особито што тиче наставка, докле са ионоЛи не стоји тако. ПоноЛи као сложена реч не стоји на такој чврстој основи као што стоји аоноЛв као сложена реч. ПопоЛи ништа друго није, него ио но%и, као што и аодне ништа друго није, него ио дне. Првобитно тако се и говорило ио моЛи и ио дме, на временом се тај иоминатив са гонитивом спојио у једну реч под заједничким акцентом кбноЛ, иодне. И једна и друга реч не склања се. Кад ионо&и испоредимо са ионоЛе, онда ионоЛе не само да није провинцијализам, него нам изгледа као сложена реч правилнија, јер одГовара старој словенској речи полшпгпптшс и одговара захтевима, који се траже од сложене речи у српском језику, докле у ионоЛи видимо номинатив и генитив једно до другога, што не чини тако чврсту свезу у сложеним речима у српском језику. Овим не ћу да кажем, да ионоЛи не ваља, него да је ионоЛе правилнија сложена реч од ионоЛи , као што су иравилније сложене речи: бјелограб, н/рнограб, бјелојуг, танкоиреља, самоток, од Београд. Вучитрн,

Сланкамен, Шаренград, Цариград. Ја мислим, да ће ме г. уредник „Нашега доба" схватити и по што га познајем као ваљанога нознаваоца српскога језика, да ће од сада радије употребљавати ионоИе него ионоНи. Што се тиче уиотребљивати, ја мислим, ма да га нема у Вукову речнику, да је ипак добро, као што је добро исиуњиватн и исиуњавати, истоваривати и истоваравати, ириближиватџ и ириближавати и т. д. Држим то је што и судим, мислим, и не ће бити гермапизам, јер и Вук у свом речнику каже: „држати ћаћеп /-. В. Лјгтуаг, ја то држим за истину." Навести иример јесте германизам. Ту има нраво г. уредник „Нашега доба", али и то је добило право грађанства, да ће много времена нроћи; док се тога опростимо. То је тако исто, као што и г. уредник „Нашега доба" у својој „Малој поетици" на стр. 9. каже „ у ужем смислу " 1111 еп§егп Шмпе; везани (§е1>1тс1еп) слог; миоглас еуфонија (стр. 13.); велеум Сгго88§-е181:, (стр. 6.) Да је жив ђ. Даничић, зацело би за ове две последње речи казао, да су праве наказе.

ПИСМА 0 СРПСКО-БУГАРСКОМ РАТУ.

г—ц ПИШЕ ДАНИЛО ПИСМО XI. И. 5. Августа 1886 Поштована госио~ђо! Непријатељства се свршила била, а јевропско јавно мњење није могло да дође к себи Од изненађења са исхода нашега рата. И у колико су год пре и за време рата наши интереси били заступани, у колико је цена српске моћи скакала, у толико се више после рата сва копља окомише против нас. Поругама, омаловажењу не би краја, Но то је обично тако. Срећан човек има пријатеља и сувише, а несрећна остављају и они, који су пре тога били уз њега. Страст, са којом су Србију нападали, била је, госпођо, тако јака, да се не хтедоше готово ни да чују разлози, због којих је рат онако испао. Није се хтело ни да зна, да је Србија могла лако свршити рат и постићи своје намере, само да је пошла онако као што треба. Гледало се само на резултат, који гласи: Србија је подлегла, а зашто? — то их се наравно не тиче. Но да ли смеју и Срби, ма где били, тим истим погледнма посматрати нрошли српско-бугарски рат? Да ли смеју и они осуђивати и не слушајући разлоге? Да ли смеју и они рећи: Србија је подлегла,

К, X. НЕДЕЉКОВИЋ. то је главно, а што је подлегла —- то је друга ствар, била отварати очи? Ја мислим, да не смеју. Њих се и сувише јако тиче ствар, а да смеју тако укратко, тако обично, тако плитко изрећи свој суд. Оне могу жалити исход ствари, али морају тражити узрока неуспеху, морају га тражити за то, да пе даду туђинцу, да у опште баци у прах српску државу и остварење српских жеља; да спрече' те узроке у будуће, те да опет туђинцу покажу, да и сами знају, да су и зашто су подлегли, али да знају и то, да без тих иогрешака ипак има доста снаге у српским рукама. Ко се сам напушта, није достојан, да се спасе. После овога, госпођо, и нехотице се намеће питање: па зашто је ра.т тако исиао ? И ако знам, да оно, што ћу рећи, не мора бити безусловна истина, то ћу ипак да наведем узроке, који су но моме мишљењу спречили напредак срнског оружја. На прво место долази погрешка: што се хтео водити такозвани јевроиски рат, те се извео на бојно поље само стални кадар са резервом. Но заборавило се, да Србија још није у томе стању, да се може уиустити ма у какав рат са тако мало људи, као што је стални кадар и резерва у Србији. Прва је рђава последица била та, што војска није никад