Stražilovo

95

са разним огранцима, па то друштво да има онда свој лист, , који би у коло што витне света мамио. Јер гимнастика је за нас Србе од преке потребе. Не мислимо ми том новом подузећу да пречимо напредак и развитак; али сваки, који трезвеио промисли, рећи ће с нама заједио: ако је пгто за нас Србе излишно, ,.Велосипедски лист" је зап;ело излишан, Та Србија нема у овај мах ни честитог књижевног листа; али „Велосипедеког" има. У Србији је занемарена обична гимнастика; али она има велосипедиста, који би се могли продуцирати и у Иаризу. Ми културно скачемо а не корачамо. Кад тад светиће се то нама. — У 2. броју „Кгфхеупе бто1;гв- врло је иовољно оцењен Милићевићев „ 0 м е р Ч е л е 6 и ј а" а исго тако и календар „Орао". — Као што „ЦиђЦапбкз 2 уоп ", јавља, изаћиће ове године у^Горици у три свеске у лепој и укусној оправи песме прерано умрлог песника словеначког ЈосиФа Паљаруција, који се под песме своје потписивао Крилан. Ми емо пре две године известили читаоце „Стражилова ", да је даровити тај песник словеначки умрво види број 14. нашег листа од године 1885. на страни 418.' на смо после тога у преводу младог нашег сарадника Николе Манојловића донели леиу песму Криланову под насловом „Млади раст". (види 16. број од 1885. год. на страни 495.) Ове је године опет Јов. Радивојевић-Вачић превео Криланову песму под насловом „Стара нана" и саоиштио је у 2. броју „Босанске виле ". — В. 11 Авенаријус издао је „Отроческије годи Пушкина", животоиис Пушкинов са сликом. То дело, као што каже „Бји1з1јапбк1 ^ уоп ", хвале ка<> најоољу студију о Нушкину. — ,,^ји1)1јапбк1 2уоп" саопштава, да је у Лавову угледао света русинсЕсо-немачки речник, сасгављен од гимн. проФесора Евгенија Зелеховског. Десет се лета нисац трудио, док је побрао грађу, али му усуд није дао ту радост, да види довршено своје дело. Још године 1885. иогсосила је смрт неутрудимога радника. Зато је други део уредио СоФроније Н>едзјелски. Речник је тај тим веће вредности, што садржи живи русински језик, побран из уста самог народа, па на свакој речи има и нагласак означен а и правопис је уређен тако, да је свака реч писана гласовно тако, како је изговара народ. — У 2. броју „Љубл^анског звона" почиње В. 0 б л а к своју оцену на дело Лескиново „Напс11зисћ с1ег акћи1^апзсћеп (а1Љ1гсћеп81оуеш8сћеп Вргасће. (хгатта^к. Тех1:е. Ст1о88агкоје је лане у другом сасвим нрерађеном издању угледало света у Вајмару. — У истом броју тога листа почиње и проФесор Фр. Хубад приказивати академијска предавања, студије и критике дра Григорија Крека, које су на немачком језику изашле ове године у другом сасвим наново обрађеном и ироширеном издању у наклади Дајшнера и Лубенског у Грацу под насловом . ЕтМ^ип^ т сИе 81аУ18сће Е^егаШг^евсМсМе". Прво издање те Крекове књиге изашло је још године 1874. Цело је дело подељено на две књиге. Прва говори о разним причама језикословне палеонтологије и старих иисаца, о језику, о еудбини и култури старих Словена и расправља у три одељка Словене као удове аријског нлемена, њихово одлучење од Аријаца и њихове одношаје за прво доба после тог одлучења. Ту Крек саонштава важне иодатке, како се развијао и делио првашњи језик словенски, шта прича историја о нашим нрадедовима и до којег су стунња образованости доспели у то доба. У другој се нак књизи раснравља у опште словенска усмена словесност у одношају спрам културие историје и нарочито сирам бајословља. У два одељка оиисује писац Формалну страну усмене словесности

(језик и обичаје) и стварну страну (басне, приповетке, загонетке и песме). — Како у „ Iзкг 1 ** читамо, приређује Лавовско друштво „То"\уагхЈ81;уо И(:егаск1е ппеша Ас1ата М1скГеУ1С2а" сјајно издање свих Мицкијевићевих дела. Издање ће то бити пропраћено опширним животописом песниковим и оценом укунног његовог књижевног рада. Шта више приложиће се издању том све критике и студије, које су о Мицкијевићу написали Иољаци и остали народи, нарочито Словени. — Изашла је и четврта књига Јагићев а Агћју-а, иоследња за прошлу (IX.) годину. У њој наставља А. Семеновић. своје „Критичке ириме д бе о ста ропољс ки м текстовима", на ће их паставити и од године. '— На другом месту саопштава Ал Кочубински: „Једно рукописно јеваиђеље од год. 1436. из Зете", што му га иоказаше у Одеси, а писао га за време Ђурђа Смедеревца, на Скадарском острву Врањини, игуман манастира св. Николе Роман српском ортограФијом (ал се ипак по гдегде нађе и ђ ), као пгго Кочубински мисли по неким знацима, по бугарском оригиналу. — В. Јагић има један „П р и но с текста Ђурђевекој легенди". којега је извадио из неког ериског минеја из XVI. в. — За тим Ст. Новаковић чланком: „О ноетајању неких народних песама одговара на Јагићев позив у ирошлој књизи свога Архива (види „Стражилово ' бр. 38., прошле године) поводом Краузове песме о „Алексију божјему благодету", што је изашла у 4.—7. бр. ,.Бршљана" пр. г. Новаковић тврди и доказује, упоређујући оба текста (и Краузов и Ракићев), да је та Краузова народна песма (као и оне две, за које знадоше Безсонов и Срезњевски) само верзија верзиФициране легенде: ^Пкснв исгорическал о житш свдтаго и ираведнаго Алекс1н человкка бож1и" (издана, 1798., иа 1828. и 1835. , од нашега Вићентија Ракића, Фенечкога игумана. — Даље пише В. Вондрак: „0 локалним наставцима е и иу основама наг и о у старом ч е ш к о м." — Е д в а р д В о л т е р саопштава неке „ М и т олошке црте". — У „Приказима" приказује Л. Стојановић (из Петрограда) књигу Јастребова: „Обмчаи и нћсни турецких г Б сербов (в г г» Призренк, Ииекк, Моравк и Дибрк); Т. Корш наставља свој ириказ Миклошићеве књиге: „1)1е Шгк18сћеп Е1етеп1:е т (1еп зи(1о81;- ипс! 08^еигора18сћеп 8ргасћеп 1- ; Ед. Волтер дра Л Гајглера: ВеИзга§:е гиг Н1заи1зсћеп Б1а1ек1}о1о^1е"; Ј. Хануш: „Хоиуеаих те1ап§;е8 огјеп1-аих" Шарла ШеФера, изасланика Француског на конгрес ориеиталиста у Бечу, (из тога дознајемо, да је српска народна несма Женидба Максима Црнојевића, Вук II. 89., преведена, с неким историјским и литерарним примедбама, у Француски, али прозом, те, како Хануш вели, Француски читалац знаће из тога само садржај но не облик и лепоту епске те песме). — У ситнијим белешкама доказује Ст. Новак о в и ћ, да реч л о н џа, коју су осим других и Вук и Ђ. Поповић и Миклошић у својим речницима. обележили као да је туррска (са значењем: С1е Теггааае, веће, скуп, збор итд.) није турска, него да долази од талијанске речи 1о§-§ча (алтан, покривен свод, стан), која је преко ириморја и Дубровника нрешла у српски језик трговачко-занатлијским уредбама. Још и данас има, вели, у много далматинских градова по каква лоџа (1о^1а — лонџа), нод чим се разуме општинска кућа или месго за скупљање у разиим друштвеним и месним нотребама. Од 1о§-#1а постало је лоџа, а од овога л о н џ а, као сведочанство од сведочаетво, величаиство од величаство и т. д., и тек од Срба примили еујеТурци. То мишљење своје подупире Новаковић делом др. О. Блау-а: „В''8тзсћ-1;иг1а8 ће 8ргасћ(1епкта1ег" (Лајпциг