Stražilovo

94

СТРАЖШГОВО

бр. 6.

то су били покушаји, израђени обично насумце, на дохват: народна психа приказана је некако кроз филтрум самога писца; субјективност је била дакле уиравник и тумач. II ихолошка студија Алимпија Васиљевића о народу нашем није ми још дошла до руке; али знајући иначе рад његов, држим, да ће бити добра. У „Просветном прегледу" саопштавају се „Наши најновији закони у просвети", дакле закон о оснивању академије, измене и допуне закона о црквеним властима, о устројству богословије, гимназија, о уређењу више женске школе, главног просветног савета и учитељских школа. На сваки начин је тим законима учињен велики и значајан корак к умноме савршенству у Србији. У „Књижевном прегледу" је оцена дра Милана

Јовановића на „Слике из сеоског живота" Јанка Веселиновића. У „Позоришном прегледу" говори Тодор С. Виловски о могућности и потреби Гетеовог „Фауста" на српској позорници, и о иреводу потписаног. Затим реферише исти нисац о глумовању гђе РужичкеШтроцијеве. На крају је оцена Драгутина Ј. Илијћа на Брахфоглову драму „Нарцис". Као што се дакле види, садржај ове најновије свеске „Отаџбине" обухваћа многе гране нашег живота и заступа ваљаним расправама животне интересе народа српског. Упало ми је само у очи, што у то.ј свесци нема ни једне песме а „Отаџбина" је била баш, која је управо подигла млађи нараштај наших најбољих песника. Милан Саии!..

Г Л А 0 Н Ж К. (Стогодншњица Јосифа Руђера Ботковића). Ове се године навршЈЈе сто година, како је у Милану умрг>о велики философ , математичар, астронс>м и Физичар Јосиф Р. Бошковић. Сиомен томе нрославили су заједнички сви научни и просветни заводи у Београду 1. о. м. Прослава је била у дворани краљевског српског народног позоришта а програм је био ово: најнре је говорио проФесор велике школе Милан II еде љковић беседу о животу и раду ЈосиФа Бошковића; затим је проФесор Светислав Вуловић говорио о старој српско-дубровачкој књижевности и најпосле је приказаиа била иозорипша игра Жана Мирвала „ Један дан из живота Кеплерова". Председник одбору приређивачком биоје сам министар просвете и црквених послова Милан Кујунџић а чланови су томе одбору били: М. Ђ. Милићевић, библијотекар народне библијотеке, Мита Ракић, председник порес. управе, Светомир Николајевић, Михаило Валтр овић и Светислав Вуловић, сва тројица проФесори велике школе, дал>е Милорад II. Шапчанин, интендант краљ. срп. народног иозоришта, прота Алекса Илић, председник консисторије, Љуб. Ковачевић, управитељ учителЕ>ске школе, М и л а н II е д е љ к о в и ћ, проФесор велике школе и Ж и в ојин Симић, секретар министарства просвете и црквених иослова. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Као двадесетпрва свеска зборника позоришних дела. што их иа свет издаје управа српског народног позоришта, изашао је ово дана Шекспиров „О т е л о" у иреводу Г. Г е р ш ића и А. Хаџића (разуме се већ онако, како га је „за српску позорницу удесио" А. Хаџић). Књига је та штампана у штампарији браће М. Поповића а о њихову и трошку. Које водио коректуру, не знамо, али то видимо и знамо, да у издању том има тма погрешака језичких, па чак и таквих омашака, које сасвим кваре смисао. Не верујемо, да иреводиоци иишу: Млетцима (стр. 0.), иодпуио (стр. 20. и 27.), сгрешити

(стр. 21.), предпоставити (стр. 24.), одпутовати (сгр. 28.), раз хлади (стр. 30.) и т. д. Не верујемо далЕ >е, да су они криви, што Дездемона у овом издању иева и оно, што не снада у пес.му; ту је на страни 104. и 105. ситнији слови штампана песма о врби а истим тим словима — без и најмањег прекидања — штампане су одмах уз то као стихови и ове Дездемонине речи, што их велиЕмилији: Сад иди; лаку ноћ! Сврби ме око, да нећу плакати? На то Емилија у прози крупнији слови одговара: То не зртчи ништа. А на страни 116. вели Отело Грацијану од речи до речи овај несмисао: Ногледајте вашу сестричину, забадава(!) је ова рука. И то не верујемо да се преводиоцима омакло. Интерпункција рамље сваки час а ситнијим штамиарским погрешкама не зиа се броја. Ми држимо, да би већ достојанство управе народног позоришта са собом доносило, да издање зборника позоришних дела буде брижљивије и савесније удешено. — Изашла је 146. свеска Н а р о д н е б и б л и ј о т е к е б р аће Јовановића. Свесци је тој садржај „ Д р ж а в н и к о в испит", весела игра у једној радњи од Е м. Б о з ђ е х а, с чешког превео Срет. Љ. II. У 147. ће свесци изаћи ,.Бранковићи", превод са црквено-словенског из српске ис/горије Ј о в а н а Р а ј и ћ а. - Дошао нам је до руке први број „Велосипедског листа", органа „Првог српског велосипедског друштва" и ње_ гових подружина. Љст излази у Београду, с1 ?аког месеца је _ дан пут. Цена му је годишње дин. 6 а за Аустро-Угарску Фор. 3. — Искрено да кажемо, тај је лист можда најизлипгнији од свију српеких листова. Рецимо, да велосипед није играчка и дангуба, већ да има, осим телесног веџбања и забаве, баш и практичне цели — ипак не можемо да увидимо потребу „Велосипедског листа". У програму се додуше спомиње, да ће тај лист доносити и чланке, који ће занимати и ширу публику; но ти ће чланци нестати према белешкама чисто велосииедске врсте. Објављивање пак друштвеног записника неће занимати никог, осим можда саме велосипедисте. Њима су пак ти записници већ познати. Друго је што, кад би се у Београду основало ошите гимиастичко друштво